Ђорђе Ђукић, финансијски експерт, о актуелној кризи: Монетарна политика не трпи накнадну памет

Према ријечима доктора економских наука и професора Економског факултета у Београду Ђорђа Ђукића, који се више од 40 година бави проучавањем и изучавањем глобалних финансија и економских кретања, уџбенички рецепт који тренутно користи Европска централна банка (ЕЦБ) у покушајима да сузбије све већу инфлацију неће дати резултате, већ ће еврозону почетком наредне године гурнути у дубоку рецесију.

- Као прво треба знати да постоји значајна асиметрија у стопама инфлације међу чланица ЕУ. Навешћу вам само један пример. Стопа инфлације у еврозони прешла је десет одсто, али она у појединим земљама иде и до 25 процената. И та асиметрија је највећи проблем, јер то ЕЦБ веже руке у покушајима да лечи ову захукталу инфлацију. Други фактор је велика асиметрија у степену задужености унутар еврозоне, коју је до сада толерисала бриселска бирократија. Подсетио бих да према мастрихтском критеријуму она не би требало да је већа од 60 одсто БДП. Ми сада имамо ситуацију да су након пандемије и огромног штампања новца, поједине земље прешле ту границу и то у великој мери. У таквим околностима ЕЦБ би требало да мисли шта ће бити и са тим презадуженим земљама да не би дошло до банкрота. И на крају ту је и трећи фактор који је фундаменталан још од оснивања еврозоне. Многе земље су се нашле у овом елитном друштву иако им ту није место. Узимајући све ово у обзир, класични, уџбенички приступ сузбијању ове инфлације рестриктивним подизањем каматних стопа не може дати позитивне резултате - каже у интервјуу за Глас Српске” Ђукић.

ГЛАС: Да ли се може рећи да ова инфлација није пролазан феномен, већ да је некако укоријењена и нус продукт монетарних политика које су вођене током протеклих неколико година? Да ли су ФЕД и ЕЦБ у ствари највећи кривци за ову кризу, а да ју је рат у Украјини само подстакао и оголио?

ЂУКИЋ: Челници централних банака, укључујући и амерички ФЕД, били су склони тези како се ради о пролазном феномену. Били су уверени да ће убризгавањем великих количина новог новца и дотацијама решити све проблеме. Али, то је била чиста илузија. Због свега тога ће ова инфлација постати један трајни феномен, јер она није резултат само класичног уџбеничког раста цена, односно вишка тражње над понудом. Ту су и велики проблеми око понуде, јер и са те стране имамо значајне факторе који генеришу такозвану трошковну инфлацију коју је врло тешко лечити.

ГЛАС: Који су то фактори?

ЂУКИЋ: Ту пре свега мислим на скок цена енергената. Дошло је и до прекида ланаца снабдевања, али и до затварања појединих капацитета у Кини због изолације. Све ово је подстакло и убрзало поменуту трошковну инфлацију, која се не може лечити монетарним мерама, како то саде раде поједине централне банке. Може се покушати смањити тражња и произвести вештачка рецесија, али резултата неће бити. Наравно, ту је и увозна инфлација. Када подвучемо црту, онда можемо видети да процес глобализације у овим ванредним околностима има изузетно високу цену. Иако се за Немачку увек говорило како је она локомотива, испоставило се да ни ова моћна држава нема потпуну контролу над свим својим стратешким секторима. Зато сам и мишљења да ће ова трошковна инфлација веома дуго егзистирати, јер једном прекинути ланци снабдевања и пад производње, не могу се брзо компензовати.  

ГЛАС: Једном приликом сте рекли како потези ЕЦБ могу бити попут Дамокловог мача. Можете ли појаснити?

ЂУКИЋ: Закон о ЕЦБ је у ствари копија оног о немачкој Бундес банци. Немци су на томе инсистирали када је она формирана. И данас када се говори о борби са инфлацијом они су становишта, поготово јер сматрају да њихова држава има високу стопу отпорности и толерантности на спољне утицаје, да треба ригорозно повећавати каматне стопе. Склони су томе да сваку инфлацију треба лечити тим драстичним потезима, при томе не мислећи шта ће бити с другима. С друге стране француски представници су за релаксирајуће мере. На крају ми никада не сазнамо ко и како гласа у том телу. Добијемо само њихово саопштење. Пре две године двојица чланова управног савета ЕЦБ дали су оставке управо због концепцијског неслагања, јер су били  против тога да ова банка купује хартије од вредности појединих земаља.    

ГЛАС: ФЕД је поново подигао каматне стопе. Због чега друге централне банке морају да прате њихове потезе?

ЂУКИЋ: Што се тиче ФЕД-а, они ће вероватно и даље наставити са подизањем камата, али не у толиком обиму као до сада. Треба очекивати да у првом кварталу наредне године финансијска тржишта дочека каматна стопа од 4,5 или 4,75 одсто. Америка је свесна ситуације у којој се налази и не жели да се понови она из 70-тих, када је ова земља ушла у дубоку рецесију.

Ово су иначе абнормална времена и истражујући нисам могао да нађем да је некада, као пре пар година, штампано толико новца. То је било перверзно. И људи који не проучавају времена и консталације у којима се нешто дешава, могу доћи у једно врло непријатну ситуацију. Што би рекао познати економиста Бранко Хорват, отворено се манифестује незнање. Зато сам и ја опрезан у изношењу било каквих предвиђања. Због тога је кључно да у тим централним банкама сједе стручни људи.

ГЛАС: Да ли је то тако?

ЂУКИЋ: Бојим се да их је мало. Не може централни банка да говори да су времена незгодна и тешка. Ако се прихватио тог одговорног посла он мора да ради свој посао, свестан свих комплексности актуелног момента. Монетарна политика не трпи накнадну памет. Мора се превентивно деловати па чак и по цену да се можда и погреши. Као неко ко се науком бави већ четири деценије могу рећи да је некада боље жртвовати економски раст, него дозволити да економија уђе у инерциону инфлацију. Када се уђе у зону високе инфлације која је инерционог карактера то је онда попут рак-ране.        

ГЛАС: Када би могао бити врхунац инфлације, односно шта можемо очекивати до краја ове године, али и током наредне?

ЂУКИЋ: На основу пажљивог праћења и проучавања моја нека процена је, а узимајући у обзир све постојеће геополитичке процесе, да ће привреда еврозоне током наредне године ући у рецесију. Она је сада у својеврсној плиткој рецесији, али током 2023. године она ће се наћи у великом проблему. Мислим да је она неминовна у прва два квартала, што аутоматски значи да ће се ЕЦБ опет наћи у дубоком процепу како да лечи и ову упалу. Мислим да ће у том случају политичке елите извршити притисак на финансијске да ублаже рестриктивну монетарну политику, како не би дошло до још већих ломова.

Да закључим, за сада нема претпоставки да ће бити боље. Мораћемо живети са високом инфлацијом, коју ће пратити и пад привредних активности. То је најгора комбинација. Оно што читаву ову слику чини још црњом јесте што се на руководећим местима у централним банкама налазе нестручни људи. То, примера ради, није случај у Америци, где на челу ФЕД-а увек долази особа са брилијантном каријером. Бајдену по доласку на место председника није пало на памет да мења Џерома Пауела кога је именовао Трамп. С друге стране Европа с тим има велики проблем. У фотељу се постављају “стручњаци” који имају већи политички бекграунд од професионалног. Због тога, између осталог, Европа плаћа високу цену.   

ГЛАС: Очекујете ли да цијене хране и енергената икада достигну ниво прије ове кризе?

ЂУКИЋ: Могу само да кажем да ће земље које имају одређени степен самодовољности проћи много боље кроз ове шокове. Не треба заборавити, да и продукција хране има доста озбиљних лимитирајућих фактора. Имајући све то у виду, али и велику тражњу, цене неће тако брзо падати. Када су у питању енергенти једини спас је у диверзификацији. И на крају, рекао бих да велика јавна предузећа могу добрим делом изнети ову кризу, наравно уколико се њима добро управља. Ту пре свега мислим на енергетски сектор. Ти ресурси, као и земљиште, никада не би смели да дођу у руке странаца, јер онда земља нема ни суверенитет.

ГЛАС: Поред класичног води се и енергетски, али и глобални валутни рат. Ко ће из њега изаћи као побједник?

ЂУКИЋ: То је рат који се тренутно води између долара и евра и из њега ће као губитник изаћи евро. И то је више него јасно. Истина, моћ долара опада, али ће он још дуго имати доминантну позицију у свету, као најмоћнија резервна валута. Ако погледамо глобалну трговину, онда можемо видети да је већина тих фактура у америчким доларима. Узмимо пример ЕУ, у којој је половина увоза у доларима. Треба знати и да је једна половина свих међународних кредита, али и дужничких хартија од вредности, у америчким доларима. Чак се и 90 одсто трансакција на девизним тржиштима одвија у овој валути.

Када је у питању евро, он је по свом увођењу имао удео око 20 одсто у глобалним плаћањима и девизним тржиштима. Тај проценат се годинама није значајније мењао. Ни јуан не може парирати долару, нити ће то моћи у догледно време. И није то због идеолошке конструкције, већ зато што инвеститори и даље бојажљиво гледају на потезе кинеских власти и транспарентност њиховог тржишта. Инвеститори су увек бежали од непредвидивости и неизвесности. Не желе се коцкати. А где беже, па у сигурне луке. То је и даље амерички долар или рецимо швајцарски франак.  Ширење некакве илузије како дедоларизација куца на врата, чиста је идеолошка конотација и нема везе са науком, ни реалношћу.

ГЛАС:  Да ли је новац данас боље држати у банкама, сламарицама или га је исплативије уложити у неку некретнину?

ЂУКИЋ: То је питање које све мучи. Ако говоримо рецимо о тржишту Републике Српске или Србије, онда људи немају баш неког великог избора, те је онда природно што све више људи свој новац улаже у куповину разних некретнина. Они с правом сматрају да је ту ризик за обезбеђење далеко мањи или уопште не постоји, за разлику од држања кеша у банци.

Постоји и једна психолошка категорија коју ми често губимо из вида. Не може се страх од надолазећих проблема бранити куповином неке некретнине. Страх се најбоље брани количином кеша коју људи могу да одвоје за ванредне околности.

Када су у питању мали инвеститору, мале штедише, постоји једна погрешна мантра да се купује злато. У данашњим околностима то је неисплативо, јер су трансакциони трошкови куповине инвестиционог злата јако велики. Значи на малим количинама је то бесмислен посао и не бих га ником препоручио. Значи најбоља одлука је да људи купе неку некретнину и чекају боља времена. Бојим се да других алтернатива готово да и нема.

БиХ и каренси борд

ГЛАС: БиХ има специфичан монетарни систем у ком је конвертибилна банка везана за евро. Колико је то отежавајућа околност у данашњим околностима, те који су то евентуални механизми с којим се власти могу борити против инфлације?

ЂУКИЋ: Одувек сам био против аранжмана који се зову валутни одбор, односно каренси борд, јер се на тај начин домаћим властима вежу руке и оне немају могућност да воде самосталну монетарну политику. Нема маневарског простора, па самим тим ни монетарног суверенитета. Истина, на овај начин се спречавају евентуалне манипулација са новцем и његовим штампањем, али генерално гледајући, када се једна валута веже за другу, која губи вредност као што је сада случај с евром, онда се дели и судбина те валуте и земаља које је употребљавају.

Монетарни суверенитет даје некој земљи могућност да се брани од разних спољних шокова. Пољска, примера ради, издржава разне шокове, али и излази на крај с њима, јер води сопствену и одговорну монетарну политику. Они немају евро, већ слободно пливајући курс злота. Одлучили су да држава не интервенише на одбрани курса. На тај начин он одражава право стање економије. Погледајмо и Шведску, ни њима није пало на памет да се одрекну круне и пређу на евро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.