Đorđe Đukić, finansijski ekspert, o aktuelnoj krizi: Monetarna politika ne trpi naknadnu pamet

Prema riječima doktora ekonomskih nauka i profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića, koji se više od 40 godina bavi proučavanjem i izučavanjem globalnih finansija i ekonomskih kretanja, udžbenički recept koji trenutno koristi Evropska centralna banka (ECB) u pokušajima da suzbije sve veću inflaciju neće dati rezultate, već će evrozonu početkom naredne godine gurnuti u duboku recesiju.

- Kao prvo treba znati da postoji značajna asimetrija u stopama inflacije među članica EU. Navešću vam samo jedan primer. Stopa inflacije u evrozoni prešla je deset odsto, ali ona u pojedinim zemljama ide i do 25 procenata. I ta asimetrija je najveći problem, jer to ECB veže ruke u pokušajima da leči ovu zahuktalu inflaciju. Drugi faktor je velika asimetrija u stepenu zaduženosti unutar evrozone, koju je do sada tolerisala briselska birokratija. Podsetio bih da prema mastrihtskom kriterijumu ona ne bi trebalo da je veća od 60 odsto BDP. Mi sada imamo situaciju da su nakon pandemije i ogromnog štampanja novca, pojedine zemlje prešle tu granicu i to u velikoj meri. U takvim okolnostima ECB bi trebalo da misli šta će biti i sa tim prezaduženim zemljama da ne bi došlo do bankrota. I na kraju tu je i treći faktor koji je fundamentalan još od osnivanja evrozone. Mnoge zemlje su se našle u ovom elitnom društvu iako im tu nije mesto. Uzimajući sve ovo u obzir, klasični, udžbenički pristup suzbijanju ove inflacije restriktivnim podizanjem kamatnih stopa ne može dati pozitivne rezultate - kaže u intervjuu za Glas Srpske” Đukić.

GLAS: Da li se može reći da ova inflacija nije prolazan fenomen, već da je nekako ukorijenjena i nus produkt monetarnih politika koje su vođene tokom proteklih nekoliko godina? Da li su FED i ECB u stvari najveći krivci za ovu krizu, a da ju je rat u Ukrajini samo podstakao i ogolio?

ĐUKIĆ: Čelnici centralnih banaka, uključujući i američki FED, bili su skloni tezi kako se radi o prolaznom fenomenu. Bili su uvereni da će ubrizgavanjem velikih količina novog novca i dotacijama rešiti sve probleme. Ali, to je bila čista iluzija. Zbog svega toga će ova inflacija postati jedan trajni fenomen, jer ona nije rezultat samo klasičnog udžbeničkog rasta cena, odnosno viška tražnje nad ponudom. Tu su i veliki problemi oko ponude, jer i sa te strane imamo značajne faktore koji generišu takozvanu troškovnu inflaciju koju je vrlo teško lečiti.

GLAS: Koji su to faktori?

ĐUKIĆ: Tu pre svega mislim na skok cena energenata. Došlo je i do prekida lanaca snabdevanja, ali i do zatvaranja pojedinih kapaciteta u Kini zbog izolacije. Sve ovo je podstaklo i ubrzalo pomenutu troškovnu inflaciju, koja se ne može lečiti monetarnim merama, kako to sade rade pojedine centralne banke. Može se pokušati smanjiti tražnja i proizvesti veštačka recesija, ali rezultata neće biti. Naravno, tu je i uvozna inflacija. Kada podvučemo crtu, onda možemo videti da proces globalizacije u ovim vanrednim okolnostima ima izuzetno visoku cenu. Iako se za Nemačku uvek govorilo kako je ona lokomotiva, ispostavilo se da ni ova moćna država nema potpunu kontrolu nad svim svojim strateškim sektorima. Zato sam i mišljenja da će ova troškovna inflacija veoma dugo egzistirati, jer jednom prekinuti lanci snabdevanja i pad proizvodnje, ne mogu se brzo kompenzovati.  

GLAS: Jednom prilikom ste rekli kako potezi ECB mogu biti poput Damoklovog mača. Možete li pojasniti?

ĐUKIĆ: Zakon o ECB je u stvari kopija onog o nemačkoj Bundes banci. Nemci su na tome insistirali kada je ona formirana. I danas kada se govori o borbi sa inflacijom oni su stanovišta, pogotovo jer smatraju da njihova država ima visoku stopu otpornosti i tolerantnosti na spoljne uticaje, da treba rigorozno povećavati kamatne stope. Skloni su tome da svaku inflaciju treba lečiti tim drastičnim potezima, pri tome ne misleći šta će biti s drugima. S druge strane francuski predstavnici su za relaksirajuće mere. Na kraju mi nikada ne saznamo ko i kako glasa u tom telu. Dobijemo samo njihovo saopštenje. Pre dve godine dvojica članova upravnog saveta ECB dali su ostavke upravo zbog koncepcijskog neslaganja, jer su bili  protiv toga da ova banka kupuje hartije od vrednosti pojedinih zemalja.    

GLAS: FED je ponovo podigao kamatne stope. Zbog čega druge centralne banke moraju da prate njihove poteze?

ĐUKIĆ: Što se tiče FED-a, oni će verovatno i dalje nastaviti sa podizanjem kamata, ali ne u tolikom obimu kao do sada. Treba očekivati da u prvom kvartalu naredne godine finansijska tržišta dočeka kamatna stopa od 4,5 ili 4,75 odsto. Amerika je svesna situacije u kojoj se nalazi i ne želi da se ponovi ona iz 70-tih, kada je ova zemlja ušla u duboku recesiju.

Ovo su inače abnormalna vremena i istražujući nisam mogao da nađem da je nekada, kao pre par godina, štampano toliko novca. To je bilo perverzno. I ljudi koji ne proučavaju vremena i konstalacije u kojima se nešto dešava, mogu doći u jedno vrlo neprijatnu situaciju. Što bi rekao poznati ekonomista Branko Horvat, otvoreno se manifestuje neznanje. Zato sam i ja oprezan u iznošenju bilo kakvih predviđanja. Zbog toga je ključno da u tim centralnim bankama sjede stručni ljudi.

GLAS: Da li je to tako?

ĐUKIĆ: Bojim se da ih je malo. Ne može centralni banka da govori da su vremena nezgodna i teška. Ako se prihvatio tog odgovornog posla on mora da radi svoj posao, svestan svih kompleksnosti aktuelnog momenta. Monetarna politika ne trpi naknadnu pamet. Mora se preventivno delovati pa čak i po cenu da se možda i pogreši. Kao neko ko se naukom bavi već četiri decenije mogu reći da je nekada bolje žrtvovati ekonomski rast, nego dozvoliti da ekonomija uđe u inercionu inflaciju. Kada se uđe u zonu visoke inflacije koja je inercionog karaktera to je onda poput rak-rane.        

GLAS: Kada bi mogao biti vrhunac inflacije, odnosno šta možemo očekivati do kraja ove godine, ali i tokom naredne?

ĐUKIĆ: Na osnovu pažljivog praćenja i proučavanja moja neka procena je, a uzimajući u obzir sve postojeće geopolitičke procese, da će privreda evrozone tokom naredne godine ući u recesiju. Ona je sada u svojevrsnoj plitkoj recesiji, ali tokom 2023. godine ona će se naći u velikom problemu. Mislim da je ona neminovna u prva dva kvartala, što automatski znači da će se ECB opet naći u dubokom procepu kako da leči i ovu upalu. Mislim da će u tom slučaju političke elite izvršiti pritisak na finansijske da ublaže restriktivnu monetarnu politiku, kako ne bi došlo do još većih lomova.

Da zaključim, za sada nema pretpostavki da će biti bolje. Moraćemo živeti sa visokom inflacijom, koju će pratiti i pad privrednih aktivnosti. To je najgora kombinacija. Ono što čitavu ovu sliku čini još crnjom jeste što se na rukovodećim mestima u centralnim bankama nalaze nestručni ljudi. To, primera radi, nije slučaj u Americi, gde na čelu FED-a uvek dolazi osoba sa brilijantnom karijerom. Bajdenu po dolasku na mesto predsednika nije palo na pamet da menja Džeroma Pauela koga je imenovao Tramp. S druge strane Evropa s tim ima veliki problem. U fotelju se postavljaju “stručnjaci” koji imaju veći politički bekgraund od profesionalnog. Zbog toga, između ostalog, Evropa plaća visoku cenu.   

GLAS: Očekujete li da cijene hrane i energenata ikada dostignu nivo prije ove krize?

ĐUKIĆ: Mogu samo da kažem da će zemlje koje imaju određeni stepen samodovoljnosti proći mnogo bolje kroz ove šokove. Ne treba zaboraviti, da i produkcija hrane ima dosta ozbiljnih limitirajućih faktora. Imajući sve to u vidu, ali i veliku tražnju, cene neće tako brzo padati. Kada su u pitanju energenti jedini spas je u diverzifikaciji. I na kraju, rekao bih da velika javna preduzeća mogu dobrim delom izneti ovu krizu, naravno ukoliko se njima dobro upravlja. Tu pre svega mislim na energetski sektor. Ti resursi, kao i zemljište, nikada ne bi smeli da dođu u ruke stranaca, jer onda zemlja nema ni suverenitet.

GLAS: Pored klasičnog vodi se i energetski, ali i globalni valutni rat. Ko će iz njega izaći kao pobjednik?

ĐUKIĆ: To je rat koji se trenutno vodi između dolara i evra i iz njega će kao gubitnik izaći evro. I to je više nego jasno. Istina, moć dolara opada, ali će on još dugo imati dominantnu poziciju u svetu, kao najmoćnija rezervna valuta. Ako pogledamo globalnu trgovinu, onda možemo videti da je većina tih faktura u američkim dolarima. Uzmimo primer EU, u kojoj je polovina uvoza u dolarima. Treba znati i da je jedna polovina svih međunarodnih kredita, ali i dužničkih hartija od vrednosti, u američkim dolarima. Čak se i 90 odsto transakcija na deviznim tržištima odvija u ovoj valuti.

Kada je u pitanju evro, on je po svom uvođenju imao udeo oko 20 odsto u globalnim plaćanjima i deviznim tržištima. Taj procenat se godinama nije značajnije menjao. Ni juan ne može parirati dolaru, niti će to moći u dogledno vreme. I nije to zbog ideološke konstrukcije, već zato što investitori i dalje bojažljivo gledaju na poteze kineskih vlasti i transparentnost njihovog tržišta. Investitori su uvek bežali od nepredvidivosti i neizvesnosti. Ne žele se kockati. A gde beže, pa u sigurne luke. To je i dalje američki dolar ili recimo švajcarski franak.  Širenje nekakve iluzije kako dedolarizacija kuca na vrata, čista je ideološka konotacija i nema veze sa naukom, ni realnošću.

GLAS:  Da li je novac danas bolje držati u bankama, slamaricama ili ga je isplativije uložiti u neku nekretninu?

ĐUKIĆ: To je pitanje koje sve muči. Ako govorimo recimo o tržištu Republike Srpske ili Srbije, onda ljudi nemaju baš nekog velikog izbora, te je onda prirodno što sve više ljudi svoj novac ulaže u kupovinu raznih nekretnina. Oni s pravom smatraju da je tu rizik za obezbeđenje daleko manji ili uopšte ne postoji, za razliku od držanja keša u banci.

Postoji i jedna psihološka kategorija koju mi često gubimo iz vida. Ne može se strah od nadolazećih problema braniti kupovinom neke nekretnine. Strah se najbolje brani količinom keša koju ljudi mogu da odvoje za vanredne okolnosti.

Kada su u pitanju mali investitoru, male štediše, postoji jedna pogrešna mantra da se kupuje zlato. U današnjim okolnostima to je neisplativo, jer su transakcioni troškovi kupovine investicionog zlata jako veliki. Znači na malim količinama je to besmislen posao i ne bih ga nikom preporučio. Znači najbolja odluka je da ljudi kupe neku nekretninu i čekaju bolja vremena. Bojim se da drugih alternativa gotovo da i nema.

BiH i karensi bord

GLAS: BiH ima specifičan monetarni sistem u kom je konvertibilna banka vezana za evro. Koliko je to otežavajuća okolnost u današnjim okolnostima, te koji su to eventualni mehanizmi s kojim se vlasti mogu boriti protiv inflacije?

ĐUKIĆ: Oduvek sam bio protiv aranžmana koji se zovu valutni odbor, odnosno karensi bord, jer se na taj način domaćim vlastima vežu ruke i one nemaju mogućnost da vode samostalnu monetarnu politiku. Nema manevarskog prostora, pa samim tim ni monetarnog suvereniteta. Istina, na ovaj način se sprečavaju eventualne manipulacija sa novcem i njegovim štampanjem, ali generalno gledajući, kada se jedna valuta veže za drugu, koja gubi vrednost kao što je sada slučaj s evrom, onda se deli i sudbina te valute i zemalja koje je upotrebljavaju.

Monetarni suverenitet daje nekoj zemlji mogućnost da se brani od raznih spoljnih šokova. Poljska, primera radi, izdržava razne šokove, ali i izlazi na kraj s njima, jer vodi sopstvenu i odgovornu monetarnu politiku. Oni nemaju evro, već slobodno plivajući kurs zlota. Odlučili su da država ne interveniše na odbrani kursa. Na taj način on odražava pravo stanje ekonomije. Pogledajmo i Švedsku, ni njima nije palo na pamet da se odreknu krune i pređu na evro.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.