Бошко Бранковић, о пројекту “Добри потомци су добри преци”: Све почиње од породице

Рекао је то “Гласу Српске” професор историје на бањалучком Филозофском факултету Бошко Бранковић, руководилац пројекта “Добри потомци су добри преци”, који је наставак прошлогодишњег пројекта “Српски идентитет у БиХ”. Носилац пројекта је Филозофски факултет, а подршку у реализацији пружио им је војвођански Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону.

На питање јесмо ли добри потомци, Бранковић каже да би нам дао пролазну оцјену.

- У времену индустријско-потрошачког друштва и дигиталног друштва, сматрам да смо, за разлику од неких других народа, свјесни своје прошлости. Та чињеница нас не треба опустити и одвести у правцу става како на његовању прошлости и националне припадности не треба радити са млађим нараштајима. Напротив, треба радити много више него што су наши родитељи радили са нама, у првом реду јер треба да сачувамо оно што су они нама оставили у аманет, а то је Република Српска - истакао је Бранковић.

Упозорава на то да су Срби као народ подложни асимилацији и новитетима те трчећи да стигнемо технолошке иновације и постигнемо економски напредак пуштамо да нам зарасте дједовина.

- Да ли је тако, или није, нека свако за себе одговори. Нека свако погледа иза себе па ће видјети гдје је - казао је Бранковић, нагласивши да наш национални идентитет највише угрожавамо ми сами.

Истиче да су непоштовање обичаја, традиције, културе и историје и њихово непознавање највећа опасност.

- Као народ смо стално у некој дефанзиви, а опет оптужују нас вјечито да смо у офанзиви и да радимо на, како кажу, великосрпској хегемонији, на штету других, сусједних народа, иако се и српска територија и српско становништво стално смањују. Срби су свијест о свом вјерском и националном идентитету сачували на овим просторима и за вријеме турске власти и још у то вријеме били свјесни да имају своје државе које су се нашле под окупацијом. Сасвим друга ствар јесте то што смо ми тај свој идентитет и своју историју уграђивали у неке друге државе и системе и давали неку врсту кредибилитета другима да изграђују свој идентитет на штету нашег - појаснио је Бранковић.

Управо како би подстакли људе да размишљају о националном идентитету, да развију осјећај за то као и за заштиту и промоцију нематеријалне културне баштине српског народа у БиХ, Бранковић и његове колеге професори Срђан Душанић, Боривоје Милошевић, Тања Станковић-Јанковић, Сњежана Кевић-Зрнић, Славиша Јењић, Драган Драгомировић и Марко Аћић реализују пројекат “Добри потомци су добри преци”. До сада су прилику да их слушају имали становници Чајнича, Рибника, Дринића и Гацка, а предавања су планирана и у Прњавору и Бањалуци. У просјеку је на предавањима било петнаестак слушалаца.

- Како наш народ каже, у кафани смо сви Срби и уз бусање у прса о идентитету, храбрости, непобједивости, али кад треба да чујемо нешто о историји, педагогији, психологији, интересовање је веома мало. Већина присутних на досадашњим предавањима били су људи из струке, просвјетни радници или они који имају веома добро породично знање о прошлости о којој су слушали од својих предака - рекао је Бранковић, додајући да је тешко дати одговор на питање какву нам поруку шаље веома мало посјетилаца на предавањима.

Љубав и интересовање према прошлости и прецима креће из породице, истиче Бранковић и додаје да се то касније надограђује кроз образовање и друштвене прилике или неприлике.

- Гдје је дошло до застоја, немам одговор на то питање.

Али навешћу примјер Дринића. Тамо су слушаоци били ученици од шестог до деветог разреда који су показали да заиста много знају о прошлости и националној припадности и очигледна је надоградња тог знања које носе из куће. Уз поштовање различитости и развој свијести о његовању своје припадности поштују туђе. Тамо се примијети да дјеца од куће носе основно образовање о припадности, да знају за своју крсну славу и обичаје за које су их старији научили. Знају основне елементе о прошлости своје породице. Види се да се у школи много ради с њима када је ријеч о националној историји и то је за сваку похвалу. Не тврдим да у другим школама није тако, само у овој школи је мањи број ученика па је вјероватно и лакше да се са њима више ради - испричао је Бранковић.

План је да пројекат буде настављен и идуће године, те да предавања организују у више школа. Наглашава да смо на добром путу уколико је већина ученика на нивоу као основци у ОШ “Дринић” у Дринићу.

Бранковић се осврнуо кратко и на тему о породичном васпитању о којој је говорила његова колегиница Сњежана Кевић- Зрнић.

- Савремене могућности комуницирања су нас довеле до отуђености између дјеце и родитеља, до родбинске отуђености, гдје су родбинске везе постале мање битне, а дјеца проводе све више времена са потпуним странцима на друштвеним мрежама - казао је Бранковић, додајући да нас све то води ка питању колико је сада тачно оно што су нам старији говорили, да је битније имати доброг комшију него брата, јер комшија је ту, а брат може да буде хиљадама километара далеко.

Питање је, каже, да ли нам је сада ближи комшија или неки странац километрима далеко, са којим комуницирамо свакодневно.

Бранковић сматра да би оваквих пројеката требало да буде много више и да се више укључују институције.

- И прошле и ове године сусрећемо се са коментарима да су универзитетски професори на неки начин отуђени, као да се оно што се говори у науци не примјењује у пракси. Није заштита националног идентитета везана само за Филозофски факултет, има и других који се баве друштвено-хуманистичким наукама и који би требало да раде на заштити националног идентитета - закључио је Бранковић.

Медијска подршка

Бошко Бранковић је истакао да је веома важно да пројекти попут овога допру до јавности, јер без тога као да ништа није ни рађено.

- Ми имамо велику подршку од “Гласа Српске” који прати ове наше пројекте и на томе смо веома захвални - рекао је Бранковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.