Збрињавање медицинског отпада у Републици Српској

Глас Српске 16.08.2007 00:00

Бањолучки Клинички центар требао би ускоро да добије постројења за уништавање и прераду ове врсте отпада, а републичко Министарство здравља и социјалне заштите планира да сличну опрему инсталише у још неколико медицинских центара у Српској

ДОБОЈСКA болница "Свети апостол Лука" за сада је једина у БиХ, која има постројења за прераду медицинског отпада. Пројекат набавке модерних постројења за прераду медицинског отпада у добојској регији реализован је на нивоу БиХ, а финансирала га је Европска комисија са 505 хиљада евра, која је и одлучила о самој локацији овог постројења. Највећа здравствена установа у Републици Српској, бањолучки Клинички центар, требало би - према плановима Министарства здравља и социјалне заштите - да добије слична постројења за уништавање и прераду медицинског отпада, и то у оквиру пројекта реконструкције овог центра. Такође, поменуто министарство је планирало да још неки градови у Републици добију ту опрему. - Пошто се начини детаљна анализа стања и обезбиједе потребна средства за наведена постројења, Министарство здравља и социјалне заштите одлучиће у којим градовима ће она бити инсталисана - рекли су за наш лист из овог министарства. Према ријечима генералног директора Клиничког центра Бања Лука, Милана Скробића, ова установа има три типа медицинског отпада - радиоактивни, инфективни и биолошки - и они се адекватно збрињавају, тако да људско здравље није угрожено. - Радиоактивни отпад збрињавамо по правилима Међународне организације за примјену атомске енергије у мирнодопске сврхе. Дакле, сваки контејнер, у којем је радиоактивни отпад смјештен, налази се у одговарајућем бетонском бункеру и ту стоји док се радиоактивност, практично, не изгуби. Значи, он је ту безопасан за околину и под пуном је контролом, јер стално вршимо детекцију радиоактивности - нагласио је Скробић. Он је додао да нема расипања таквог материјала. Тачно се евидентира колико радиоактивности улази у Завод за нуклеарну медицину бањолучког Клиничког центра, за шта је материјал искоришћен, шта је примијењено на пацијентима и - ако нешто остане као вишак - то мора да одлежи до периода када постане потпуно неактивно, односно када изгуби радиоактивност. Када тај отпад постане неактиван, дио се уништи, а дио - као што су оловне облоге и контејнери - враћају се у Винчу, надомак Београда, јер се ради о материјалу који поново може да се искористи у процесу заштите од радиоактивности. - Уништавање инфективног отпада у Клиничком центру вршимо под контролом двију виших медицинских сестара, и то на - условно - приручан начин. Наиме, ми сав инфективни отпад - игле, шприцеве, узорке крви... - преведемо из инфективног у неинфективно стање и он тада постане класични неинфективни медицински отпад, којег потом, уз сарадњу са депонијом, одложимо - навео је Скробић. С обзиром на то да су у Европској унији закони о отпаду пооштрени, а Република Српска жели да их поштује, предвиђено је да у оквиру пројекта реконструкције Клиничког центра буде формирана и јединицу за збрињавање медицинског отпада, који би био ускладиштен по тим високим европским стандардима. - Тако би, уз ово све што сада радимо, били у могућности да отпад издробимо и уситнимо, тако да он, практично, прије одлагања на депонију, постане попут класичног отпада из домаћинстава - подвукао је Милан Скробић. Р. ШКОНДРИЋ СПAЛИОНИЦA Клинички центар Бања Лука има и малу спалионицу, у којој се уништава биолошки материјал - ампутиране ноге, руке... - Она је малог капацитета, али је за наше потребе сасвим довољна - рекао је Милан Скробић. ДОБОЈ Постројење за прераду медицинског отпада у Добоју, које је недавно пуштено у рад, за 40 минута може да уништи 240 литара, односно два контејнера отпада. Европска комисија је болници у овом граду поклонила и возило, које ће са цијелог добојског региона прикупљати и довозити овај отпад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.