Zbrinjavanje medicinskog otpada u Republici Srpskoj

Glas Srpske 16.08.2007 00:00

Banjolučki Klinički centar trebao bi uskoro da dobije postrojenja za uništavanje i preradu ove vrste otpada, a republičko Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite planira da sličnu opremu instališe u još nekoliko medicinskih centara u Srpskoj

DOBOJSKA bolnica "Sveti apostol Luka" za sada je jedina u BiH, koja ima postrojenja za preradu medicinskog otpada. Projekat nabavke modernih postrojenja za preradu medicinskog otpada u dobojskoj regiji realizovan je na nivou BiH, a finansirala ga je Evropska komisija sa 505 hiljada evra, koja je i odlučila o samoj lokaciji ovog postrojenja. Najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj, banjolučki Klinički centar, trebalo bi - prema planovima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite - da dobije slična postrojenja za uništavanje i preradu medicinskog otpada, i to u okviru projekta rekonstrukcije ovog centra. Takođe, pomenuto ministarstvo je planiralo da još neki gradovi u Republici dobiju tu opremu. - Pošto se načini detaljna analiza stanja i obezbijede potrebna sredstva za navedena postrojenja, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite odlučiće u kojim gradovima će ona biti instalisana - rekli su za naš list iz ovog ministarstva. Prema riječima generalnog direktora Kliničkog centra Banja Luka, Milana Skrobića, ova ustanova ima tri tipa medicinskog otpada - radioaktivni, infektivni i biološki - i oni se adekvatno zbrinjavaju, tako da ljudsko zdravlje nije ugroženo. - Radioaktivni otpad zbrinjavamo po pravilima Međunarodne organizacije za primjenu atomske energije u mirnodopske svrhe. Dakle, svaki kontejner, u kojem je radioaktivni otpad smješten, nalazi se u odgovarajućem betonskom bunkeru i tu stoji dok se radioaktivnost, praktično, ne izgubi. Znači, on je tu bezopasan za okolinu i pod punom je kontrolom, jer stalno vršimo detekciju radioaktivnosti - naglasio je Skrobić. On je dodao da nema rasipanja takvog materijala. Tačno se evidentira koliko radioaktivnosti ulazi u Zavod za nuklearnu medicinu banjolučkog Kliničkog centra, za šta je materijal iskorišćen, šta je primijenjeno na pacijentima i - ako nešto ostane kao višak - to mora da odleži do perioda kada postane potpuno neaktivno, odnosno kada izgubi radioaktivnost. Kada taj otpad postane neaktivan, dio se uništi, a dio - kao što su olovne obloge i kontejneri - vraćaju se u Vinču, nadomak Beograda, jer se radi o materijalu koji ponovo može da se iskoristi u procesu zaštite od radioaktivnosti. - Uništavanje infektivnog otpada u Kliničkom centru vršimo pod kontrolom dviju viših medicinskih sestara, i to na - uslovno - priručan način. Naime, mi sav infektivni otpad - igle, špriceve, uzorke krvi... - prevedemo iz infektivnog u neinfektivno stanje i on tada postane klasični neinfektivni medicinski otpad, kojeg potom, uz saradnju sa deponijom, odložimo - naveo je Skrobić. S obzirom na to da su u Evropskoj uniji zakoni o otpadu pooštreni, a Republika Srpska želi da ih poštuje, predviđeno je da u okviru projekta rekonstrukcije Kliničkog centra bude formirana i jedinicu za zbrinjavanje medicinskog otpada, koji bi bio uskladišten po tim visokim evropskim standardima. - Tako bi, uz ovo sve što sada radimo, bili u mogućnosti da otpad izdrobimo i usitnimo, tako da on, praktično, prije odlaganja na deponiju, postane poput klasičnog otpada iz domaćinstava - podvukao je Milan Skrobić. R. ŠKONDRIĆ SPALIONICA Klinički centar Banja Luka ima i malu spalionicu, u kojoj se uništava biološki materijal - amputirane noge, ruke... - Ona je malog kapaciteta, ali je za naše potrebe sasvim dovoljna - rekao je Milan Skrobić. DOBOJ Postrojenje za preradu medicinskog otpada u Doboju, koje je nedavno pušteno u rad, za 40 minuta može da uništi 240 litara, odnosno dva kontejnera otpada. Evropska komisija je bolnici u ovom gradu poklonila i vozilo, koje će sa cijelog dobojskog regiona prikupljati i dovoziti ovaj otpad.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.