Зашто су у РС и БиХ политичари најпопуларније личности

Глас Српске 22.07.2007 00:00

Бављење политиком код нас директно подразумијева посједовање моћи, сматра Миодраг Живановић... С друге старне, грађанима потребан неко на кога би свалили све своје проблеме, неуспјехе, фрустрације, губитке, а то су политичари, "дежурни кривци" за њихову злу судбину, оцијенио Иван Шијаковић

Политичари су, нема никакве сумње, најпознатији и најпопуларнији људи у Републици Српској и БиХ! Најбољи примјер који то потврђује је премијер Републике Српске и предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик: лидер, народни вођа, којем популарност не само да није опала послије избора, што је заиста ријетко, већ је у сталном порасту. И најновија истраживања показују да Додику расте популарност како у Српској тако и у Федерацији БиХ! Томе у прилог говори и чињеница да је Република Српска много боље уређена него држава БиХ, а то опет јача повјерење грађана у оно што ради и за шта се залаже Милорад Додик. Са друге стране, логично је и што расте неповјерење у овакву БиХ каква је. Са растом популарности Милорада Додика, као и све већом популарности, прије свега, донедавног предсједавајућег Предсједништва БиХ Небојше Радмановића и предсједника Републике Српске Милана Јелића, константно расте и популарност СНСД-а. Иако је предсједник Јелић однедавно у високој политици његов тренутни рејтинг се једино може објаснити раније стеченим имиџом за који се изборио као успјешан привредник, а потом и министар привреде. Од како је наступило вишестранаштво на овим просторима ниједна странка није била тако доминантна и популарна као што је сада СНСД. То чак није забиљежено ни у вријеме СДС-а. Искуство говори да политичарима и странкама које су освојиле власт на изборима послије тога популарност опада. Међутим, Додик и СНСД су показали да обећања могу и да се испуне, да Република Српска, упркос бројним проблемима и изазовима са којима се суочава може да опстане и да буде сачувана у оквирима које јој је гарантовао Дејтонски споразум, па и у томе треба тражити одговор зашто су премијер и странка на чијем је челу и даље омиљени у народу. Aли како објаснити толики интерес у народу за све што наши политичари говоре и раде и зашто тако страствено прате и коментаришу чак и дневну политику. Примјери у свјетској историји потврђују да су политичари и народ увијек у узајамној вези, али није увијек случај да су политичари најпопуларније личности. Обично су у неуређеним земљама, гдје не постоји правна држава, политичари у центру пажње. Aли за толику пажњу могу да захвале једино смушеном народу који у таквим земљама вјерује да све проблеме са којима се суочавају требају и могу да ријеше политичари. Међутим, то је опасно и историјски нетачно јер искуство, такође, говори да је свако кројач своје среће. Митологизација политике и политичара Па како онда објаснити зашто политичари у Српској и БиХ коло воде на љествици друштвеног угледа, популарности и познанства поред других јавних, културних и научних радника? Како објаснити тај феномен? Бањолучки професор филозофије Миодраг Живановић сматра да је логично да су политичари најпознатији и најпопуларнији у нашем друштву, јер је њихов посао често у фокусу грађана, за разлику од осталих јавних радника. - При томе, треба нагласити да политика и бављење политиком код нас директно подразумијева посједовање моћи и то је тај феномен који од политичара ствара посебну личност, заправо можемо говорити о митологизацији политике и политичара и стварању култа личности - објаснио је професор Живановић. У објашњавању овог феномена политички аналитичар Тања Топић сматра да се мора обратити пажња на нашу политичку културу и политичко насљеђе. - Људи на овим просторима су веома склони вођи, па отуда и стална идентификација са вођама. Заправо, овдје је "ЈA" увијек подређено оном "МИ", дакле колективу. Једноставније нам је заклонити се иза колектива, јер још не стављамо у први план вриједност и јачину појединца - рекла је Тања Топић. Узрок посебности политичара у друштву, додао је професор Живановић, требало би тражити и у чињеници да су готово све домаће политичке партије лидерског типа. Повјерење грађана БиХ у политичаре, Живановић тумачи као резултат деценије неизвјесности, безнађа и разочарења. - Чини ми се да улазимо у неку стабилнију фазу друштвеног и економског развоја, па самим тим расте и повјерење грађана у политичаре као и њихова популарност, било да је ријеч о Милораду Додику или Жељку Комшићу - оцијенио је Живановић. Социолог Иван Шијаковић сматра да су политичари најпопуларнији јер су стално присутни у медијима. - Стичемо утисак да је политика човјекова судбина и да нема живота без политике, да је бављење политиком најуноснија дјелатност, те да од присности са политиком и политичарима можемо имати личну корист, "везу", проходност за посао, школу, неку другу предност над осталим грађанима - рекао је Шијаковић. Ипак, додао је, "мислим да је ријеч о заблуди, мистификацији, и неразумијевању када говоримо о популарности политичара. - Мислим да они нису популарни у смислу популарности пјевача, спортиста, глумаца и слично. Они су само лако препознатљиви у нашој средини због велике присутности у медијима и активности за вријеме избора, затим због скандала, акција и рада на политичким и државним функцијама - оцијенио је Шијаковић. Према мишљењу Тање Топић, наши грађани нису политички освијешћени и зато не треба имати илузију да ће тај процес брзо бити окончан, већ ће бити потребне деценије. - Наш грађанин не захтијева одговорност од политичара, већ их углавном послушно слиједи. Он је поданик, послушник, слуга што је посљедица наше ауторитарне политичке културе. У већини земаља далеко развијенијих од БиХ парламентарци се возе градским превозом, док је код нас тако нешто незамисливо. Недодирљивим и свемогућим политичаре су направили управо грађани некад пасивним односом према оном што раде изабрани политичари, али очито да су трагови такве политичке традиције и културе код нас дубоки - рекла је Тања Топић. Иван Шијаковић такође мисли да су политичари створили или се труде да створе ореол недодирљивости. Једини пут до успјеха? - С друге старне, грађанима је потребан неко на кога би свалили све своје проблеме, неуспјехе, фрустрације, губитке, а то су политичари, "дежурни кривци" за њихову злу судбину. Будимо реални, људи данас, у великом проценту, неће да раде, да се труде, да на основу свог знања, умијећа и вјештине граде свој успјех, економски положај, па због тога мора постојати некакво оправдање, а то су политичари - констатовао је социолог Иван Шијаковић. Популарност политичара у Српској и БиХ, психолог Срђан Пухало објашњава тиме "да се све што се дешава у БиХ исполитизује, а онда су ту политичари који то коментаришу". - Нису сви политичари познати. То можемо рећи само за неке. Данас је мало политичара у БиХ који су истовремено и познати и омиљени код грађана - рекао је Пухало. На нашим просторима, сматра он, културни и научни радници нису популарни, јер им медији не поклањају довољно пажње. Према његовим ријечима, "већини медија нису занимљиви паметни и образовани људи, јер они не производе скандале, а нису ни успјешни, према данашњим мјерилима, јер раде досадан посао и зарађују мало новца, немају скупе аутомобиле, јахте и све остало што прати гламур". - Све је то праћено мистификацијом њиховог посла, тако да у очима обичних људи они изгледају као "супермени" који су сами себи довољни. Морам нагласити да добар дио медија у Републици Српској и БиХ контролишу политичари и да преко тих истих медија они сами креирају слику о себи. Значи, медији су често у служби политичара, а не грађана и истине - оцијенио је Пухало. Он је додао да млади размишљају на сљедећи начин "Политика је прљава и лоша, али је то једини начин да успијем на нашим просторима". - Значи, бити политичар подразумијева брзо рјешавање егзистенцијалних проблема и нагли успон на друштвеној љествици. Такође, то подразумијева да сте, скоро по правилу, изнад закона. То значи да знање и способност нису у великој мјери вредновани на нашим просторима, јер домаћи политичари нису били успјешни прије укључења у политику, већ постају успјешни када постану политичари - нагласио је Пухало. Политичари би, рекао је психолог Срђан Пухало, по дефиницији требали да буду представници интереса неке социјалне групе, али то код нас није случај. - Они најчешће представљају личне интересе и интересе уског круга људи. Мислим да грађани не вјерују политичарима, нити требају да им унапријед вјерују, јер се повјерење мора стећи радом, а не "шупљом причом". Они морају да рјешавају проблема у интересу цијеле заједнице, јер су за то и изабрани. Људи су им дали повјерење, али је питање да ли су политичари то повјерење и оправдали - закључио је Срђан Пухало. Мирослав ФИЛИПОВИЋ НЕКОНСОЛИДОВAНA ДЕМОКРAТИЈA Политика јесте једно пријеко потребно занимање у свакој заједници. Aли не политика доведена до парадокса. И не она која грађанима обећава чуда па онда они очекују од политичара и могуће и немогуће ствари, сматра политички аналитичар Тања Топић. - Проблем је тај што ми живимо у условима неконсолидоване демократије, у којој још нисмо изградили институције система. Кад изградимо правну државу, и кад грађанин себе и своја права реализује и остварује кроз институције, онда неће политичари бити једина адреса на којој ће се рјешавати њихови проблеми. Најгоре је персонализовати институције, и сводити их на људе. Кад се институције стабилизују биће мање важно ко сједи у њима. Aли никако политичаре не бих штитила од одговорности пред грађанима, јер их они као порески обвезници плаћају и имају право да траже да им се положе рачуни - додала је Тања Топић. ПОВЈЕРЕЊЕ Грађани Републике Српске највише вјерују предсједнику републичке Владе и предсједнику Савеза независних социјалдемократа Милораду Додику, док у Федерацији БиХ највеће повјерење има предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић. Ово истраживање у БиХ спровела је агенција "Стратеџик маркетинг" у периоду од 15. до 21. јуна ове године на укупно 1.699 испитаника с правом гласа и то: у Српској 992 и Федерацији БиХ 707. Послије Додика грађани Српске најпозитивније оцјењују члана Предсједништва БиХ Небојшу Радмановића, затим предсједника Републике Српске Милана Јелића, те предсједника републичког парламента Игора Радојичића и предсједавајућег Савјета министара БиХ Николу Шпирића. Занимљиво је, показала су истраживања, да од политичара Српске грађани Федерације БиХ највише вјерују Додику. Упитани које Додикове активности и дјеловања у највећој мјери подржавају, највише испитаника одговорило је да подржава "све што премијер ради", јер сматрају да је то добро... Слиједи обрачун са криминалом, одлучност, очување Републике и обрачун са корупцијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.