Увозни грађевинци плаћенији од домаћих радника

Број упражњених радних мјеста у БиХ свакодневно се повећава, а да би колико-толико надомјестили недостатак радне снаге, која је трајно или привремено мигрирала у западне земље, многа предузећа све чешће ангажују кадар из Азије. Највише из Турске, Индије, Бангладеша, Непала па чак и далеких Филипина.

Грађевинци из Републике Српске с којима је “Глас Српске” разговарао наводе да се на градилиштима све гласније шапуће о дневницама странаца, које су, како тврде, значајно веће од њихових.

Према њиховим ријечима, домаћи кадар који обавља простије физичке послове у просјеку зарађује око шест марака по сату, док је сатница Турака готово дупло већа. Сматрају да је нефер и то што њихови послодавци странцима плаћају смјештај и три оброка, што аутоматски значи да су трошкови ангажмана странаца већи.

Секретар Удружења грађевинарства при Привредној комори РС Миле Петровић каже за “Глас” да су и радници са страних тржишта ангажовани у Републици Српској, као и домаћа радна снага, плаћени према законској основи, односно према броју радних сати на градилишту, како је и дефинисано Законом о платама.

- Оно што се може окарактерисати као већа зарада странаца је то што у принципу инострани радници раде дуже у току радног дана те им је обезбијеђен смјештај који плаћа послодавац. Када се све на крају сабере, дође се до већих бројева, али исто тако и до већег броја радних сати радника који су дошли из других земаља - рекао је Петровић за “Глас”.

Економски аналитичар и инвеститор из Бањалуке Зоран Павловић каже да је ситуација таква да страни радници који из Турске долазе преко посредника у Српској углавном имају џепарац, плаћен смјештај и храну, док главнина њихове зараде буде послата у матичну земљу.

- И то на начин да наши послодавци новац уплаћују агенцији у Турској, која их је и ангажовала и која плаћа њиховој држави све дажбине које треба, а остатак новца шаље породици радника. Ти радници БиХ ништа не доприносе, јер и здравствено осигурање имају преко осигуравајућих компанија. Када би дневнице које исплаћују странцима имали домаћи радници, вјероватно би наши људи жељели да остану, а не да иду у иностранство - сматра Павловић, који појашњава да су проблем оптерећења које послодавци у БиХ морају плаћати.

Павловић каже да су обавезе према држави превелике за нископрофитабилну радну снагу.

- Када плаћамо нашег радника морамо платити и обавезе према фондовима. Прописана пореска оптерећења у Српској износе 64 одсто зараде и због тога је домаћим радницима немогуће исплатити те дневнице које имају Турци. Више пута сам говорио да морају бити смањена оптерећења да би биле избјегнуте фамозне коверте, због којих многи радници нису кредитно способни да купе стан или кућу па одлазе у иностранство - појашњава Павловић за “Глас”.

Он наводи да би послодавци, када би пореска оптерећења износила 50 одсто, повећали плате, из чега би аутоматски био повећан и прилив у републичке фондове.

- Још у римском праву је написано да порез треба бити такав да га свако радо плати, а казне тако драконске да никоме не пада на памет да порез не плати. И тада се у ствари највише новаца прикупи, али у БиХ се то не може објаснити. Код нас је политика таква да се од послодавца треба узети што више новца, а проблем се прелива на рачун радника - додаје Павловић.

Да су трошкови послодавца већи за странца него за домаћи кадар потврђује и директор грађевинског предузећа “Јокић инвест” Иво Јокић, који запошљава раднике из Бангладеша.

- Чињеница је да страни радници нас послодавце коштају више него домаћи, јер им морамо обезбиједити смјештај и три оброка за вријеме боравка и рада овдје, док домаћим радницима обезбјеђујемо један оброк. Када је у питању плата, ту је третман исти за све раднике. Ми бисмо радо примили домаћу радну снагу да је има - прича Јокић и додаје да је раднике у Бангладешу лично ангажовала његова компанија, без посредника.

Власник и директор грађевинске фирме “Фалкон” из Теслића Момир Смиљанић каже да запошљавају искључиво домаћу радну снагу.

- Не знам како и колико моје колеге плаћају странце. То је пословна тајна сваке компаније, нисам се ни распитивао о томе - навео је Смиљанић.

У синдикату тврде да немају званичних сазнања о томе да је сатница иностраних грађевинаца већа од домаће, али да се то наслућује.

- Слушајући изјаве странаца у медијима гдје они сами говоре о висини зарада те да имају плаћене комплетне оброке и смјештај, тако да када се све то зброји изађе да зарађују више него домаћи радници у истој бранши на нашим просторима. И потпуно сам без коментара на то. Не може се рећи да су страни радници бољи, вреднији од наших, нити да знају боље посао, јер ти људи углавном раде на простим пословима, нису мајстори, односно зидари, тесари и слично - прича за “Глас” предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић.

Она истиче да јој је нејасно шта је крајњи циљ таквих поступака.

- Да ли је крајњи циљ да се масовно оде с ових простора, да се промијени демографска структура. Не знам шта је у питању, али очигледно да нешто дебело не штима - закључује Врабичићева.

Квоте

Колика је потреба за увозом радника показује податак да БиХ из године у годину повећава годишње квоте за запошљавање странаца. Укупна квота радних дозвола за продужење и ново запошљавање странаца у овој години износи 6.073 и значајно је већа у односу на лани, када је износила 3.995 радних дозвола.

Од укупног броја на Републику Српску се односи 1.400 дозвола, с тим да је 800 предвиђено за запошљавање у грађевинарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.