У трци за власт рудари, новинари и анонимуси

Највећи број кандидата има СДП и то чак 595, слиједи СДА са 458, а трећа је Демократска фронта Жељка Комшића са 454 кандидата. Са најмањим бројем кандидата је Странка "Нова Српска" - НС која је пријавила само једно име за Представнички дом Парламента ФБиХ и СДУ БиХ, која је самостално кандидовала једно име за потпредсједника РС.

Док су веће странке за највише функције углавном кандидовале познате, провјерене и искусне политичаре, има и странака које су се одлучиле да у изборну трку иду са кандидатима о којима се у јавности готово ништа не зна, а чак их не знају ни у њиховим странкама. Листе је ЦИК-у доставило и мноштво малих странака које још немају ни број телефона, ни адресу.

Кандидате за предсједника РС пријавили су и Демократска странка инвалида БиХ, Комунистичка партија и коалиција "Домовина" до чијих имена кандидата јуче нисмо успјели доћи, јер ни у централама странака нису знали да их кажу или странке нису имале чак ни бројеве контакт телефона. О биографијама појединих кандидата не знају ништа ни они који су их кандидовали. У име Странке правде и повјерења за предсједника РС кандидован је Тома Солдо, али у овој странци јуче нису могли дати више информација о њему уз образложење да га баш и не познају.

- Не знам ко је. Ви га знате, он је вјероватно из Бањалуке - рекли су у Солдиној странци.

БПС је за функцију предсједника РС кандидовао Амира Хорића из Бијељине, за кога су у тој странци само рекли да је по струци правник. СДУ БиХ је кандидовао Самира Палића из Зворника који је, како кажу, такође правник по струци, али више детаља нису знали.

У трци за предсједника Српске бориће се 14 кандидата политичких странака и коалиција и пет независних кандидата. Међу њима су испред коалиције СНСД - ДНС - СП Милорад Додик, испред Савеза за промјене Огњен Тадић и кандидат Странке праведне политике Драгомир Јовичић. За функцију предсједника РС бориће се и Рамиз Салкић из СДА, Енес Суљкановић из СДП-а, а у име ХНС-а Јосип Јерковић, из А СДА Сејфудин Токић, док је Партија економске и социјалне правде наново кандидовала актуелног потпредсједника РС Емила Влајкија. Као независни кандидати пријавили су се Сенад Башић, Петрит Ченај, Владан Марковић, Младен Нешковић и Милко Стојановић, о којима се не зна готово ништа.

За функцију члана Предсједништва пријавило се 17 кандидата од чега чак десет из бошњачког народа, четири из хрватског и три из реда српског народа. Кандидате за чланове колективног шефа државе имаће 11 странака, једна коалиција (СНСД-ДНС-СП), док ће четири и то сви из бошњачког народа бити независни кандидати. Из РС битку за побједу на изборима за члана Предсједништва водиће Жељка Цвијановић, кандидат СНСД-а, ДНС-а и СП, Младен Иванић, кандидат ПДП-а и СДС-а, и СПП-ов Горан Змијањац, који је магистар политичких наука, а раније се налазио на листи Српске радикалне стране "Др Војислав Шешељ" за Представнички дом Парламента БиХ.

Испред Хрватског народног сабора кандидат за хрватског члана Предсједништва је Драган Човић, а међу кандидатима су и предсједник ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж те Живко Будимир у име Странке правде и повјерења. Највећа мистерија је Зора Терзић-Шеремет, кандидат ДФ-а за хрватског члана Предсједништва, о којој много података нису могли да кажу ни у њеној странци, а података о њеној биографији нема. Незванично сазнајемо да је по занимању стоматолог.

Кандидат СДА за бошњачког члана Предсједништва БиХ је Бакир Изетбеговић, који је једини који се кандидује за нови мандат као актуелни члан Предсједништва. Међу кандидатима су и три новинара и то Емир Суљагић (ДФ), Бакир Хаџиомеровић (СДП) и Фахрудин Радончић (СББ), који је донедавно био министар безбједности БиХ. За Хаџи Џебраила Бајрамовића у име Странке дијаспоре зна се само да је рођен у Горажду и да је носилац признања златни љиљан, а за независног кандидата за ту функцију Адила Жигића само да је и раније учествовао на изборима у трци за исту функцију. Независни кандидат за бошњачког члана Предсједништва Халил Тузлић завршио је средњу рударску школу.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Бошко Томић наглашава да пријава за изборе није јефтина и да иза сваке пријаве анонимних минорних странака стоје одређени лобији или интересне групе.

- Ако је за пријаву на изборе потребно 14.000 марака, јасно је да то појединац није урадио самостално. На тај начин те групе покушавају да утичу код пребројавања гласова да ураде одређене малверзације - истакао је Томић.

Додао је да имамо и чињеницу се за функције чланова Предсједништва или предсједника РС пријављују људи са средњом школом, људи који су неким званичницима били возачи или нешто слично.

Провјере

ЦИК ће до 8. августа обавити провјеру и коначну овјеру кандидата и кандидатских листа које буду испуњавале законом прописане услове, а најкасније до 28. августа листе ће бити објављене. Рок за предају компензацијских листа је 13. август.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.