Филиповић: Српкиња из Кравица преживјела покољ на Видовдан 1944, заклана на Божић 1993.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је Срни да је на Видовдан 1944. године убијена њена прабака Савка Николић и њено троје дјеце - Јока, Радојка и Неђо, док је кћерка Крстина преживјела, али су је непокретну заједно са мужем Негославом убили потомци оних који су јој раније заклали мајку, двије сестре и брата.

Усташе су на Видовдан 1944. године убиле 15 чланова породице Николић, 14 чланова породице Павловић, шесторо Јовановића и троје Васића и за овај злочин нико није одговарао.

Прошло је више од 30 година од злочина такозване Армије БиХ у Кравици и другим српским селима братуначке и сребреничке општине, а нико од злочинаца није одговарао за убиства, пљачку, паљевину и уништавање свега што је српско под командом злогласног Насера Орића.

"Умјесто одговорности за огромна српска страдања у два свјетска и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ и чињење континуираног геноцида над Србима, Бошњаци траже да се донесе резолуција о Сребреници и наводном геноциду над њима, желећи да се тако ослободе одговорности за злочине које су починили", рекла је Филиповићева.

Она истиче да су на Божић 1993. године у Кравици убијени они Срби који су преживјели Видовдан 1944. године и њихови потомци, а убијали су их исти непријатељи, односно унуци и синови оних муслимана који нису одговарали за злочин почињен у Анђићима, као и остала недјела над Србима у два свјетска рата.

"Злочини се понаваљају јер нико за њих није кажњен. Међународна заједница у БиХ и њено правосуђе настављају ту праксу, чиме шаљу поруку да је легално убијати Србе!? Неизрицањем казни починиоцима поново се охрабрују њихови потомци на нове злочине. Они стичу утисак да клање и убијање Срба није незаконито, што потпирује и стимулише најављено доношење резолуције о Сребреници", упозорава Филиповићева.

Према њеним ријечима, подношење приједлога те резолуције враћа БиХ у деведесете године прошлог вијека и изазива мржњу и неповјерење умјесто изградње мира, повјерења, помирења и суживота.

Филиповићева наглашава да је ово стари сценарио западних сила за Сребреницу, а муслимани га само допуњавају и тако одржавају мит о жртви који су створили и о коме и многи од њих са незадовољством све чешће говоре јер увиђају да је прича о наводном геноциду некима веома уносан посао и да од тога лагодно живе.

Она указује да Нијемци игноришу и из памћења бришу историјску истину о злочинима, које су починили у ратовима на овим просторима, а муслимани константном и континуираном причом о наводном геноциду у Сребреници настоје да поново прикрију и избјегну одговорност за злочине над српским народом у БиХ, посебно у Подрињу.

Филиповићева истиче да Бошњаци на тај начин скрећу пажњу са својих злочина да би остали некажњени, као и за масовне злочине почињене над Србима у оба свјетска рата.

Она је изразила огорчење што се у приједлогу срамне резолуције уопште не помиње да су у посљедњем рату у БиХ муслимански екстремисти и војне формације у Сребреници и околини убиле више од 3.000 Срба, од којих готово половина цивила.

"Не помиње се да су муслимански екстремисти и војне формације из Сребренице починиле бројне масовне монструозне злочине над цивилима у српским селима у средњем Подрињу", указала је Филиповићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.