TWRA уплатила милионе бошњачким политичарима

Горан Маунага
TWRA уплатила милионе бошњачким политичарима

Сарајево - Директор организације "Third World Relief Agency" (TWRA) Елфатих Хасанеин, предсједник и потпредсједник Предсједништва РБиХ Алија Изетбеговић и Ејуп Ганић и министар спољних послова РБиХ Харис Силајџић донијели су одлуку о оснивању банке чији су акционари, између осталих, TWRA и СДА.

Наведено је то у одлуци о оснивању банке коју су поменути актери донијели на састанку одржаном у женевском хотелу "Президент" 14. септембра 1993. године, а коју је потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо, међу хиљадама докумената, предао Тужилаштву БиХ. TWRA је због повезаности с тероризмом забрањена у Аустрији одакле је Хасанеин протјеран, а стране обавјештајно-безбједносне агенције дошле су до низа доказа који говоре да је преко TWRA финансиран шверц наоружања у БиХ и друге земље за потребе терориста.

У одлуци, која је у посједу "Гласа Српске", наведено је да је одлучено да се Управни одбор TWRA прошири са још два функционера СДА и РБиХ Ирфаном Љеваковићем и Дервишом Ђурђевићем, а да су акционари новопредвиђене банке и Међународна заједница за помоћ муслиманима БиХ, Мерхамет и Гази Хусревбегова медреса.

- Акционари су и Културно друштво Препород, Организација за помоћ породицама шехида и одређени број акционара из исламског свијета. Надзорни одбор предвиђене банке да се допуни Теуфиком Велагићем из Беча - стоји у одлуци.

Закључено је да буде припремљен финансијски извјештај о добијеним и потрошеним средствима за помоћ муслиманима у БиХ, те да Ганић са Хасанеином настави путовање за Малезију, Брунеје и Индонезију.

Међу документима које је Кебо прослиједио тужиоцима су и банкарске картице, односно уплате из којих се види колико је, када и коме од бошњачких функционера TWRA уплаћивала. Ради се о милионском износу. У једној од тих картица стоји да је TWRA 5. јула 1993. године тадашњем секретару СДА Хасану Ченгићу уплатила 350.000 долара, 23. јула исте године 400.000 њемачких марака (ДЕМ), 4. августа 30.000 долара, 17. августа 40.000 аустријских шилинга, 29. августа 5.000 ДЕМ, а 25. децембра милион марака. Према тим картицама, Ченгићу је током 1992. и 1993. године укупно уплаћено око пет милиона долара, око десет милиона марака и око два милиона шилинга.

Турском бизнисмену Фахиму Сејарију који је повезан с породицом Изетбеговић и који има фирме у БиХ, TWRA је током 1993. године уплатила више од четири милиона њемачких марака, а ту су и имена Салима Шабића, Елберта Иделмана, Хашми/Хофман/Шаја (ратни логистичар СДА Сенад Шахинпашић Шаја) те рачуни на којима стоји да је новац уплаћен као хуманитарна помоћ.

Кебо је од 16. децембра прошле године главном тужиоцу Тужилаштва БиХ Горану Салиховићу у неколико наврата доставио више од шест хиљада страница докумената у вези са злочинима почињеним над Србима у Возући код Завидовића. Међу њима су докази да су ратни начелник ЦСБ Зеница Шефик Џаферовић и командант Трећег корпуса Армије РБиХ Сакиб Махмуљин знали за те злочине и да ништа нису урадили да их спријече и казне кривце.

Кебо би данас требало да у Тужилаштву да исказ у својству свједока ради утврђивања евентуалне одговорности Махмуљина, Џаферовића и других лица у вези са ратним злочинима над српским цивилима у мјесту Возућа.

Елфатих Хасанеин

У анализи рађеној за потребе безбједносних служби у Бриселу 2013. године, која носи назив "Модерни тероризам на Балкану: Права пријетња безбједности у Европи", помиње се и Суданац Елфатих Хасанеин, бивши дипломата који је имао блиске пријатеље међу политичарима у Сарајеву и који је скупљао новац за куповину оружја за бошњачку војску у рату.

- Сматрао се главним банкаром власти у Сарајеву. Тврди се да је он био координатор терористичких група у централној БиХ. Ти терористи користили су аутомобиле са дипломатским таблицама. Доказано је да су имали везе са "Ал-Каидом" и Осамом бин Ладеном и другим терористима који су планирали да користе БиХ као базу за организовање напада на циљеве у западној Европи - пише у тој анализи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана