Тужилаштво БиХ годинама одуговлачило истрагу злочина над Србима у Чапљини: Чекали да сви помру па обуставили истрагу

Дарко Момић
Тужилаштво БиХ годинама одуговлачило истрагу злочина над Србима у Чапљини: Чекали да сви помру па обуставили истрагу

БАЊАЛУКА - Тужилаштво БиХ прије неколико дана донијело је наредбу да због смрти осумњичених обустави истрагу против бивших високих функционера Хрватске војске и ХВО-а, појединаца из политичког врха Хрватске, као и непосредних извршилаца злочина над Србима на подручју Чапљине.

Према тврдњама наших саговорника, нормално је да се након смрти осумњиченог обустави истрага против њега, али кажу да није нормално да тужилаштво годинама не предузима никакве кораке против осумњичених за злочине над Србима, поготово у предметима у којима су осумњичени високопозиционирани војни и политички званичници и то за најтежа кривична дјела. У овом случају, МУП РС је осумњиченима на терет стављао да су у оквиру организованог и широког систематског напада на цивилно српско становништво починили кривично дјело геноцид. Због тога су извјештајем о почињеном кривичном дјелу, који је поднесен 2005. године, обухваћени и неки војни и политички функционери који су већ тада били мртви, јер је због квалификације кривичног дјела било значајно да се истакне и њихова улога у томе.

Портпарол МУП-а РС Мирна Миљановић потврдила је да је МУП 31. марта добио обавјештење од Тужилаштва БиХ да је донесена наредба о неспровођењу истраге против бившег хрватског премијера Хрвоја Шаринића, бившег министра одбране Хрватске Гојка Шушка, бившег начелника Главног штаба Хрватске војске Јанка Бобетка, бившег команданта ХВО-а Слободана Праљка, те Миле и Винка Ћемераша, који су били осумњичени за геноцид над српским становништвом у Херцеговини. Она каже да Тужилаштво БиХ својом наредбом и нечињењем износи неприхватљиве чињенице и потпуно нелогичне констатације за које не постоји никакво упориште.

- С обзиром на то да је од времена подношења извјештаја до времена када је Тужилаштво донијело наредбу о неспровођењу истраге прошло 16 година, не постоји никакво оправдање за ову одлуку Тужилаштва - каже Миљановићева за “Глас Српске”.

Дугогодишњи инспектор МУП-а РС Симо Тушевљак, који је пензију зарадио радећи као инспектор за истраживање ратних злочина, каже да ово није ни први, ни посљедњи случај у којем Тужилаштво БиХ годинама не чини ништа када су у питању злочини над Србима.

- Епилог бројних извјештаја о почињеним кривичним дјелима ратног злочина над српским војницима и цивилима је да се по њима ништа не предузима и не поступа док осумњичени не умру, а онда обавијесте МУП да се истрага обуставља - каже Тушевљак.

Поред тога, наставља он, било је случајева да Тужилаштво БиХ не обавијести ни МУП, већ директно жртве које су свједочиле против осумњичених, чиме им се поново наносе болне ране.

- Ми смо успјели да оживимо предмет “Добровољачка”, о којем је страни тужилац Џад Романо својевремено донио наредбу о обустављању истраге, али Тужилаштво БиХ се не оглашава о том предмету, а видимо да је прије два дана умро Јован Дивјак, који је био један од директних учесника тог злочина. Послије свега што смо видјели, не треба се изненадити ако Тужилаштво каже да је и у том предмету донесена наредба о неспровођењу истраге - каже Тушевљак.

Међу злочинима које је МУП РС стављао на терет осумњиченим Мили и Винку Ћемерашу као директним извршиоцима је и минирање спомен-костурнице у Пребиловцима, посвећене жртвама усташког терора током Другог свјетског рата.

Убиства и пљачке

У извјештају МУП-а против осумњичених за геноцид над Србима у Херцеговини наводи се да су од новембра 1991. до краја 1992. године организовали и извршили широки систематски напад на цивилно српско становништво на подручју Чапљине и Мостара.

- Из поступања јединица хрватске војске под командом осумњичених произашло је брутално, сурово, окрутно и нечовјечно поступање према цивилима, уништавање, пљачкање и паљење личне имовине и сакралних објеката. Срби су означени као циљна група са планом и намјером њиховог уништења, па су стављени ван закона као грађани које је могао свако да убије и да за то не одговара. Таква намјера одговара намјери из члана 171. КЗ БиХ и Конвенцији о геноциду - наводи се у извјештају.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана