Судови затрпани са 920 стечајева

Свјетлана Шурлан 02.04.2018 12:15

Бањалука - Судбина 920 предузећа и њихових радника налази се у рукама судова, а неизвјесност је дуготрајна с обзиром на то да је просјечно трајање стечајног поступка 865 дана.

До ових података дошао је Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ који је анализирао предмете који се тичу стечаја и ликвидације у судовима са пресјеком на крају прошле године. ВСТС је недавно формирао радну групу с циљем унапређења рјешавања ових предмета.

Анализа је показала да је прошле године у судовима просјечно трајање предмета стечаја било 865 дана. Дуго трајање стечаја смањује шансу предузећима да кроз тај процес ипак преживе, а утиче и на пропадање имовине и њено све теже уновчавање како би били намирени повјериоци. Иако је период у којем стечајни предмет буде ријешен скраћен за 74 дана у односу на 2016. годину, стање и даље није на задовољавајућем нивоу.

- Најдуже просјечно вријеме трајања неријешених стечајних предмета било је у Општинском суду у Тузли, Окружном привредном суду у Бијељини и Окружном привредном суду у Источном Сарајеву - наведено је у анализи ВСТС-а.

Судови су лани највише рјешавали стечајне предмете који потичу из 2016. и 2017. године, на које отпада 78 одсто укупног броја.

- Велики скок у смањењу трајања предмета стечаја се десио код окружних привредних судова у Бијељини, Требињу и Источном Сарајеву, те Општинском суду у Широком Бријегу. То може указивати на закључак да су судови ријешили одређен број веома старих стечајних предмета у 2017. години - наводи ВСТС.

С друге стране, Општински суд у Ливну и Основни суд у Брчко дистрикту су кренули супротним смјером и код њих је дошло до енормног раста времена трајања предмета стечаја.

- То може указати на могућност да су судови више рјешавали млађе предмете. Прошле године је у поређењу са 2013. дошло до раста прилива стечајних предмета за 15 одсто, са 608 на 713 предмета. У 2017. години је ријешено мање стечајних предмета него што је примљено. Прошле године је ријешено мање стечајних предмета у односу на 2016. за четири, али је и број судија који су радили на тим случајевима смањен за троје - показала је анализа ВСТС-а.

Формирање радне групе која ће се бавити унапређењем рјешавања предмета стечаја чека на именовање представника Удружења стечајних управника РС и ФБиХ. Потпредсједник Удружења стечајних управника РС Душан Ковачевић рекао је да ће ове седмице именовати своје представнике у радну групу.

Ковачевић каже да низ фактора утиче на споро рјешавање стечајних поступака.

- Највећи проблем и главни узрок зашто дуго трају стечајни предмети су неријешени имовинско-правни односи и дуго трајање судских спорова. Ови предмети јесу приоритетни у судовима, али је неопходан још већи ангажман на њиховом рјешавању. Поред тога, треба са геодетским управама и у РС и у ФБиХ видјети шта се може учинити с рјешавањем иновинско-правних односа и да се успостави сарадња како би предмети били брже рјешавани - истакао је Ковачевић.

У пословној заједници истичу да нису задовољни темпом спровођења стечајних поступака у РС.

- Стечајни поступци морају бити убрзани. Проблеми се јављају и у судовима због малог броја стечајних судија који воде те поступке. Дешавало се да један судија води и по пет или више предмета - рекао је предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић.

Новим Законом о стечају у РС, који је ступио на снагу почетком 2016. године, ограничен је број предмета које један судија може да води, али Рачић истиче да још немају егзактне податке о томе да ли је и у којем обиму дошло до убрзања спровођења стечајних поступака.

- Један од узрока одуговлачења стечајних поступака је и недостатак тражње за имовином предузећа коју суд продаје у стечајном поступку. Примјер је бањалучка "Медицинска електроника" за чије двије зграде је било више од десет лицитација и још нису продате. То спречава затварање овог предмета јер стечајни управници не могу продати имовину и тиме намирити потраживања повјерилаца. То потврђује да на стечајни процес утиче и општи амбијент - казао је Рачић и додао да, без обзира на све објективне препреке, има простора за скраћивање трајања стечајних поступака.

Нови закон

Горан Рачић каже да би доношење закона о споразумном вансудском финансијском реструктурирању утицало на број предузећа која завршавају у стечају. Нацрт овог закона недавно је усвојен на иницијативу привредника.

- То је нови систем у којем ће Привредна комора РС бити посредник. Више рјешења треба да тражимо у оквиру добровољног финансијског реструктурирања него кроз стечај - навео је Рачић.

Стечајни предмети у 2017. години

Ријешени Примљени Неријешени Стопа рјешавања

Окружни привредни суд Бањалука 141 108 150 96%

Општински суд Зеница 98 87 119 139%

Општински суд Сарајево 92 142 193 69%

Општински суд Тузла 61 73 101 89%

Општински суд Бихаћ 59 68 67 79%

Општински суд Мостар 42 62 52 86%

Општински суд Травник 29 26 28 117%

Окружни привредни суд И. Сарајево 19 21 36 84%

Окружни привредни суд Требиње 17 11 12 120%

Окружни привредни суд Добој 13 14 22 91%