Стразбур шаље рачуне за спорост правосуђа у БиХ

Горан Маунага
Стразбур шаље рачуне за спорост правосуђа у БиХ

Бањалука - Број жалби које из БиХ стижу Европском суду за људска права у Стразбуру порастао је у посљедње вријеме након што су грађани увидјели тренд да тај суд пресуђује да им буде исплаћена нематеријална штета у случајевима спорости домаћих судова у којима спорови неријетко трају и по 15 година.

Европском конвенцијом за људска права прописано је да свим грађанима мора бити доступан непристрасан суд и да је свака држава дужна да у одређеном року ријеши његов тужбени захтјев. То се, међутим, не дешава због спорог и неефикасног домаћег правосуђа, па грађани траже заштиту у Стразбуру.

РС би ускоро требало да размотри доношење закона који ће обавезати судије да рјешавају предмете у разумном року. Доношење закона иницирао је шеф Канцеларије правног представника РС Слободан Радуљ, наводећи да је само прошле године суд у Стразбуру ријешио око 200 таквих предмета из РС.

- У већини случајева је утврђено да судови нису испоштовали рокове па су пресуде донесене у корист грађана. Углавном је ријеч о тужбама за ратну штету. То су предмети у којима је судски спорови трају изузетно дуго. У великом броју случајева грађани БиХ губе те спорове, али затим подносе жалбу јер знају да Европски суд за људска права у случајевима спорости судова у БиХ досуђује једну врсту нематеријалне штете, односно сатисфакције и доноси одлуке да држава тим странкама исплати одређени новчани износ - каже Радуљ.

Он каже да број жалби које одлазе у Стразбур стално расте и да зато проблем спорости у раду судова у БиХ мора бити ријешен како не би и даље трпјели финансијску штету.

- Зато сам Министарству правде РС поднио иницијативу да буде донесен закон о суђењу у разумном року. Урађена је и радна верзија тог закона. То вјероватно неће ићи у прилог судијама, али држава мора да се брани јер она плаћа нерад судија - каже Радуљ.

У Министарству правде РС кажу да су прихватили Радуљеву иницијативу и да би ускоро требало да буде донесен закон који обавезује судије да рјешавају предмете у разумном року. Србија такав закон већ има, а на припреми сличног ради и Хрватска.

Адвокат Радмила Плавшић потврђује да грађани траже сатисфакцију у Стразбуру, али да у посљедње вријеме и тамошњи суд све спорије доноси одлуке.

- Европски суд за људска права у једном периоду доносио је одлуке у релативно кратком року. Сада то није тако. На примјер, тај суд није донио одлуку у предмету неизвршења класичне судске одлуке на основу апликације која је поднесена у децембру 2012. године и још се не зна кад ће то урадити - каже Плавшићева и додаје да је у посљедње вријеме правосуђе РС убрзало рад и да се више не чека по пет-шест година на заказивање расправе.

Жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру грађани подносе након што исцрпе сва правна средства у БиХ, односно код редовних судова и у Уставном суду БиХ. БиХ је од 2002. године чланица Савјета Европе и од тада је и у надлежности Европског суда за људска права у Стразбуру.

Заступање

Савјет министара БиХ има агента у Европском суду за људска права у Стразбуру који заступа и РС и ФБиХ. ФБиХ има канцеларију за та заступања, а РС има канцеларију правног представника која сарађује са агентом БиХ.

- Заједнички наступамо у суду у Стразбуру приликом тужби грађана против државе. Не постоји обрнута ситуација да држава тужи грађанина - каже Слободан Радуљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана