Шта би било да је Трговска гора на граници Аустрије и Мађарске
БАЊАЛУКА - Одлагање радиоактивног отпада на Трговској гори, која је у непосредној близини границе Хрватске и БиХ, представља ризик, али је несхватљива и незаинтересованост Европе у вези са овим питањем.
Поручено је то јуче из Народне скупштине Републике Српске гдје су чланови парламентарног одбора за заштиту животне средине од надлежних стручњака и представника власти затражили одговоре шта тренутно предузимају, а шта планира да раде званични тимови и институције у БиХ у вези са изградњом одлагалишта на Трговској гори.
Хрватска је, наиме, власник половине Нуклеарне електране “Кршко” која се налази у Словенији и мора да у догледно вријеме преузме половину отпада. Помиње се да би први дио тамо могао бити складиштен већ 2025. или 2026, тако да озбиљно припремају терен за одлагање отпада на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори, односно с друге стране Уне.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац тврди да су чланови европске делегације незаинтересовани кад је ријеч о намјери Хрватске да одлаже радиоактивни отпад на Трговској гори. Постављано је и питање шта би се десило када би, на примјер, Аустрија хтјела да одлаже овакав отпад на пограничном мјесту са Мађарском, а да Мађарска у вези са тим не буде консултована.
- И Словенија одлагање на Трговској гори сматра неприхватљивим, односно да би отпад требало одлагати тамо гдје и настаје. Цијенимо да Хрватска неће одустати и зато смо се укључили у активности са Словенијом и дефинисали смо будуће кораке - рекао је Кошарац.
Из Експертског тима за праћење активности у вези са проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори јуче су оцијенили да је изградња одлагалишта ризик и да је Хрватска била нетранспарентна при избору локације те је на Студију утицаја на животну средину поднио више од 70 примједаба.
Предсједавајући тима Емир Диздаревић каже да је потребно у разматрање узети сеизмолошке податке на том подручју у протекле четири године, као и посљедице климатских промјена у наредном периоду.
- Посљедице су неизвјесне. Проблем је што је локација изабрана нетранспарентно, БиХ није учествовала у избору. Не можете локацију у ЕУ одредити без активног учествовања свих заинтересованих страна и локалне заједнице у непосредној близини објекта - рекао је Диздаревић.
Члан Правног тима за израду стратегије правне заштите интереса БиХ Немања Галић је рекао да од даље реакције Хрватске зависи и она из БиХ.
- Тек је започет процес. Када је ријеч о арбитражи, конвенција има такву могућност, међутим то је клаузула по приступу. Хрватска није дала такву сагласност када је ратификовала конвенцију - појаснио је Галић.
Предсједник Одбора за заштиту животне средине Максим Скоко најавио је да ће за седам до десет дана бити познати закључци са тематске сједнице.
Став свих страна у БиХ је да је та локација недопустива, јер је у сливу ријеке Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би, одлагањем тог отпада око 70 одсто потенцијалног негативног отицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника.
Истраживања
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник рекао је да је Српска спремна да покрене још један процес додатних истраживања која ће потврдити да локација на Трговској гори не испуњава ниједан параметар да би тамо било изграђено одлагалиште нуклеарног отпада. Он је подсјетио да је Влада већ издвојила милион КМ за финансирање активности те да је у сарадњи са Експертским тимом и свим институцијама Српске припремљен акциони план.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
