Српска обиљежава Дане побједе, ВРС и сјећања на жртве геноцида у НДХ

Егић је нагласио да је српски народ имао два антифашистичка покрета на самом почетку Другог свјетског рата, те водећу улогу у борби против окупатора.

"Српски народ је дао највећу жртву и допринос у борби против фашизма у Другом свјетском рату", рекао је Егић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Он је нагласио да ће Дан побједе бити обиљежен сутра у Бањалуци, а обиљежавање почиње окупљањем учесника марша "Бесмртног пука" у Парку Петар Кочић од 10.00 до 11.00 часова.

Учесници марша у 11.00 часова крећу до Трга палих бораца, гдје је у 11.15 часова предвиђено полагање вијенаца, а у 11.30 обраћање званичника и умјетнички програм.

Дан Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског (Република Српска) пука биће обиљежен у петак, 10. маја, у бањалучкој Касарни "Козара", а обиљежавање почиње парастосом у 11.00 часова, након чега ће у 11.30 часова бити положени вијенци.

Након тога слиједи постројавање јединица, обраћање званичника и умјетнички програм, док су изјаве за новинаре планиране за 13.00 часова.

Егић је најавио да ће у недјељу, 12. маја, у Доњој Градини бити обиљежен Дан сјећања на жртве гоноцида над Србима, Јеврејима, Ромима у НДХ, те подсјетио да је ово највеће стратиште српског народа, који је мучки убијан на најстрашније начине.

"Овај дан обиљежавамо заједно са Владом Србије и очекујемо долазак највиших званичника Србије", напоменуо је Егић.

Обиљежавање почиње полагањем вијенаца и цвијећа на Гробно поље Тополе у 12.00 часова, након чега ће у 12.30 часова бити служен парастос и вјерски помени жртвама геноцида у НДХ код Гробног поља Храстови.

Обраћање званичника предвиђено је за 13.15 часова.

Обиљежавање Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ обиљежава се поводом ослобађања усташког логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.

Као датум обиљежавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формиран је августа 1941. године.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.