Србима надуване казне, Бошњацима олакшице

Европски суд за људска права донио је 18. јула 2013. године одлуку према којој Суд БиХ не може ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ из 2003. године и да мора судити на основу Кривичног закона СФРЈ, који је важио у вријеме када је почињен ратни злочин. Суд БиХ је, међутим, наставио да Србе осуђује за злочин против човјечности, иако то кривично дјело није предвиђено Кривичним законом СФРЈ, већ само Кривичним законом БиХ. Због тога Срби добијају и много веће казне од Бошњака, јер је то један од најтежих облика ратних злочина. С друге стране, ниједан Бошњак није оптужен ни осуђен за злочин против човјечности. Поред тога предмети у којима су ратни злочин починили Бошњаци завршили су углавном на нижим судским инстанцама које им суде по блажем Кривичном закону СФРЈ.

Суд БиХ је предмете ратног злочина против Реџе Балића, Сафета Буквића, Мелведина Чаушевића, Сеада Хакаловића и Азема Ибровића пребацио Кантоналном суду у Мостару. Предмети против Хусеина Бегића и других и Хасана Ичановића завршили су у Кантоналном суду у Бихаћу. Процес против Хедина Џамбеговића уступљен је Кантоналном суду у Горажду, против Решада Мујкића Кантоналном суду у Оџаку, Суада Рамића Кантоналном суду у Травнику, а Аземина Садиковића Кантоналном суду у Сарајеву. За предмете у којима су оптужени Есед Кочић, Миралем Чолић, Фикрет Мркоњић и Мирза Дедић Суд БиХ је такође донио рјешење о пребацивању на нижи ниво.

Суд БиХ је по Кривичном закону СФРЈ за ратни злочин осудио Едина Џеку на 13 година, Суада Капића и Суљу Карајића на по 12, Зијад Куртовић и Есо Мацић су добили по 11, Ибро Мацић десет, Сенад Даутовић седам, Зајим Лаличић и Веиз Бјелић шест, Расема Хандановић пет и по, а Нисвет Гасало и Мусајиб Кукавица по четири године затвора.

С друге стране, примјеном строжег Кривичног закона БиХ Божидар Кувеља је осуђен на 20 година, Зоран Драгичевић на 11, а високе казне су по истом принципу добили и Радослав Кнежевић, Милорад Шкрбић, Саша Зечевић, Маринко Љепоја, Душан Јанковић, Зоран Гороња, Властимир Голијан и многи други. Тужилаштво БиХ прошле године је подигло оптужницу по Кривичном закону БиХ против Радомира Пантића, Благоја Војводића, Бранка Јоловића, Миломира Милшевића, Ненада Вукотића, Николе Лошића и Чеде Богичевића.

Судија Кантоналног суда у Сарајеву Јасенко Ружић осудио је по Кривичном закону БиХ Ранка Бољака, док је судећи по Кривичном закону СФРЈ ослободио Самира Бејтића.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић потврђује да и након пресуде Европског суда за људска права правосуђе на нивоу БиХ у квалификације кривичних дјела ставља и злочин против човјечности који је прописан у Кривичном закону БиХ, али не и у закону из СФРЈ који треба да примјењује.

- То раде само зато да Србима изричу драконске казне. То је измишљено кривично дјело да би Срби били осуђивани на што веће казне затвора. Оно се искључиво примјењује против Срба, то показује и статистика. Ради се о прљавој намјери да се кривична дјела која су починили Срби представе као дио широког и систематичног напада, да би кроз квалификацију таквог кривичног дјела, које сврставају по рангу одмах иза геноцида, поред изрицања најстрожих казни на терет српском народу ставили и наводне тешке злочине - каже Којић.

Адвокат Милан Романић каже да су кривична дјела у многим предметима против Срба, када је постало извјесно да ће Европски суд за људска права донијети одлуку, преквалификована у злочин против човјечности.

- То је рађено с циљем изрицања што већих казни за оптужене Србе. Ниједан припадник бошњачког народа није оптужен за злочин против човјечности - каже Романић.

Казна

Удружење породица осумњичених, оптужених и осуђених припадника Војске и МУП-а РС за ратне злочине у Суду БиХ захтијева да представници српског народа у институцијама БиХ предузму све да буде примијењен Кривични закон СФРЈ, а не закон БиХ из 2003. године.

- Посебно је неприхватљива примјена члана 172 Кривичног закона БиХ (злочин против човјечности), јер је према том члану осуђено више од 90 одсто Срба за ратне злочине. У свим новим предметима Срби се оптужују по том члану, јер је Кривичним законом БиХ прописана казна до 45 година затвора - кажу у удружењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.