Спортска галаксија: Бајерн, зашто да не!

Глас Српске 11.10.2007 00:00

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

КAДA сам дан пре жреба у Ниону за распоред четрдесет два клуба у осам група у такмичењу за Куп Европске фудбалске уније прочитао носећи наслов једног спортског дневника, "Само не Бајерн", питао сам се зашто још и докле ће трајати наш комплекс инфериорности у односу на озбиљан део европског фудбалског света. Сами себе, дакле, сабијамо у инфериорну позицију. Све даље деведесет и прве, Црвена звезда се више прославила у два полуфинална сусрета заправо са Бајерном из Минхена него у самом победничком пенал-финалу у дуелу са Олимпиком из Марсеља. Против Бавараца је Звезда, по игри на Олимпијском стадиону у Минхену која је подигла цео европски део српске дијаспоре, добила третман европског великана који игра првокласан фудбал. Голови Панчева и Савићевића остали су ремек-дела продукције једне велике екипе из Београда. На драму у Београду, у реванш-сусрету ова два клуба, да не подсећам... Уосталом, ко нема жељу да се сусретне са најбољим, и да у себи бар сачува веру у победу, не припада спортској култури. Бајерн је од Црвене звезде знатно богатији, има од Црвене звезде боље и неупоредиво скупље играче, али да ли баш неупоредиво боље играче. На свом терену, и са дивном традицијом коју има београдска "Маракана", и слабији Звездини тимови од садашњег умели су да задају опасне ударце великанима калибра Бајерна. Зато, и Звездин навијач, и капитен, и председник имају право на наш традиционални поклич: Нека буде борба непрестана, уз додатак само на српском језику: Па коме капа, коме шака... Под условом да Црвена звезда исправно припреми и упути своје играче у поменути и остале дуеле (Болтон још у Београду, Бајевићев Aрис и Брага у гостима), бар четири бода "црвено-бели" могу да спечале и да са таквим скором буду у конкуренцији за једно од прва три места у групи која воде у пролећни турнус Купа Европске фудбалске уније. У одјеку жреба са Црвеном звездом, само је спласнуло интересовање за две наредне игре репрезентације, одлучујуће у квалификацијама за европски шампионат. Изостанак Немање Видића, уз паузу Крстајића и Драгутиновића, биће тежак недостатак. Ипак, у њихове замене се може и мора имати поверење, па - како рече Бане Ивановић - ако не можемо да победимо Јерменију и Aзербејџан, онда и нисмо за Европско првенство. Иза прворазредних догађаја који очекују репрезентацију и наш највећи клуб, као јединог представника српског фудбала на европској клупској сцени, дошло је до отвореног сукоба, или неспоразума, свеједно, на релацији Црвена звезда - Фудбалски савез Србије. Коме је до истине у овом сукобу, насталом у зао час, Драгану Стојковићу, као заштитнику Црвене звезде, или Звездану Терзићу, који брани интересе Фудбалског савеза? Ова два млада човека и фудбалска функционера лепих имена и значаја начинили су кардиналну грешку. Не због "обрачуна" него због медијског обрачуна пре него што су сели за сто и поставили предметну проблематику. За решавање, а не за афирмисање, како је испало. Прети један, прети други! A да разговарају о ономе што тражи Црвена звезда као тему после "вечитог дербија", не да је потребно него - морају. И они и сви остали, о осталим проблемима. Организација у којој су и један и други не напредује, не стиче поверење публике, и углавном је све по старом: оптужбе, примитивна реаговања око свега и свачега у медијима, опет чести разговори о сумњивом суђењу, прави циркус са сменом тренера, ко зна какви све трансфери и, коначно, све мање пара за искомпромитовани фудбал - само је део тема које наш фудбалски спорт и они који га воде имају обавезу да решавају. Понављам, поменути спор на важној релацији значајан је за укупну фудбалску атмосферу. Председник Терзић је брже-боље обавестио трећег у троуглу неспоразума око "вечитог дербија", председника Партизана Томислава Караџића, и сада ће бити зло и наопако ако се "случај" пренесе медијски на ватрену линију Звезда - Партизан. Да одговарајући фудбалски органи нису килави као што јесу, него да одлуке о догађајима који су спорни доносе за двадесет четири часа, што је сасвим могућно - све би било другачије. Реновиран је, на модеран начин, Фудбалски савез Србије, и то стварно личи на европски простор, али нису реновирани превазиђени органи ФС Србије и одлучивање. У сваком случају, Стојковић и Терзић загрмели су пре времена. Нису сачекали изречене санкције после "вечитог дербија", а да јесу - медијска полемика, а не препуцавање, добро би дошла онима који немају шансу у медијима какву имају два млада председника, од којих се иначе, с пуним правом, очекује много у нашем фудбалу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.