Смртне казне у РС више нема ни на папиру

Наиме, у “Службеном гласнику БиХ” објављена је одлука Уставног суда БиХ који је 4. октобра, на захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, укинуо члан 11, став 2, Устава Српске који је омогућавао изрицање ове санкције.

Сасвим очекивано, поручују правници и додају да је спорни члан ионако био мртво слово на папиру.

“Одлука Уставног суда БиХ по овом питању била је потпуно очекивана. Суштина је да се смртна казна у РС не изриче већ дуже од 25 година, и што је најбитније, није ни предвиђена кривичним законодавством и као таква не може бити ни изречена”, рекао је за “Независне” Милан Петковић, потпредсједник Народне скупштине РС.

Петковић, који је по струци адвокат, истиче да најстрожа казна која се тренутно може изрећи у Српској јесте дуготрајни затвор у трајању од 25 до 45 година, а што је прописано чланом 45 Кривичног законика РС.

И Антон Касиповић, министар правде Републике Српске, истиче да је добро што је у Српској званично укинута смртна казна, наводећи да је то могло бити учињено прије више од десет година када су надлежне институције Републике Српске донијеле ту одлуку, али је њено ступање на снагу неоправдано блокирано.

“Што се нас тиче, ово питање није ни требало да стигне до Уставног суда БиХ јер је наше опредјељење било да Устав буде усклађен са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода”, истакао је Касиповић за Срну.

Он је подсјетио да је и у извјештајима Европске комисије о БиХ, између осталог, наглашавано да је потребно укинути одредбу о смртној казни у Уставу Републике Српске, те да је важно да она није примјењивана, иако је фактички била на снази.

“У Републици Српској никада није изречена смртна казна и то показује одговорност нашег друштва и опредијељеност за заштиту људских права и испуњавање међународних норми. Иако никада није унесена у наш Кривични закон, а самим тим ни примијењена, ова уставна одредба представљала је препреку за усаглашавање правних прописа са европским законодавствима”, закључио је Касиповић.

Канцеларије ЕУ у БиХ и Савјета Европе у Сарајеву поздравиле су јуче одлуку Уставног суда БиХ о укидању одредбе о смртној казни у Уставу Српске.

“Канцеларије ЕУ и Савјета Европе поновно истичу снажно противљење смртној казни у био којим случајевима и околностима. Апсолутна забрана смртне казне у свим околностима утврђена је Протоколом 13 Европске конвенције о људским правима и Повељом ЕУ о темељним правима”, саопштено је јуче из Делегације ЕУ у БиХ.

Уставни суд БиХ је, подсјетимо, утврдио да спорни члан Устава Српске није у складу са Уставом БиХ и Протоколом уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Посљедње смртне казне по републикама бивше СФРЈ

БиХ

1976. године Душан Продић, пружни радник из околине Добоја, стријељан је јер је на наговор супруге убио шестогодишњег сина којег је имао са првом супругом, која је умрла. У пресуди се наводи да, док је једном руком држао главу сина под водом да би га угушио, у другој је држао транзистор, како му се не би поквасио.

Србија

2002. године стријељан је Јохан Дроздек јер је силовао па задавио петогодишњу дјевојчицу јер се хтио осветити њеном оцу што му није хтио позајмити свој бицикл. Он је погубљен само 14 дана прије него ли је Србија измијенила Кривични закон тако што је из њега избрисала смртну казну.

Хрватска

1987. године стријељан је Душан Косић који је 1983. године убио млади брачни пар Матијевић и њихове мале кћерке. Мајку дјевојчица изударао је металном шипком, двогодишњу кћерку удавио, док је осмомјесечној дјевојчици разбио главу пепељаром, да би потом сачекао оца, којег је убио сјекиром.

Црна Гора

1981. године Драгиша Ристић је стријељан јер је покушао силовати четворогодишњу дјевојчицу 1977. Дјевојчица се отимала и вриштала, па ју је задавио и, да би прикрио трагове, запалио. Чекајући стријељање, успио је да побјегне из затвора. Након кратке потјере ухваћен је и убрзо послије тога погубљен.

Сјеверна Македонија

1987. године пред стрељачки строј стао Маље Зећири јер је силовао и убио своју петогодишњу кћерку. Како се наводи у пресуди, он је прво силовао кћерку, а кад га је молила да престане, задавио ју је пластичним ужетом, да би потом тијело дјевојчице запалио.

Словенија

1959. године стријељан је Франц Рихтарич јер је убио полицајца Алојза Бартола. То је био један од ријетких злочина кажњеног смрћу у којем жртва није била дијете. Осуђен је и за око 70 кривичних дјела, углавном крађа и разбојништава извршених током вишегодишњег бјекства и скривања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.