Смрт стиже прије позива за посао
БАЊАЛУКА - Чекајући запослење на бироу рада у Српској у овој години умрла је 61 особа, односно у просјеку је девет лица мјесечно брисано са листе незапослених по основу овог разлога.
Према подацима Завода за запошљавање РС, највише особа које је брисано са евиденције незапослених по основу смрти и то 23 било је на бироу до једне године, док је њих 19 особа било дуже од девет година.
- Просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених зависи прије свега од степена стручне спреме, додатних знања али и способности које лица посједује, те активности у тражењу посла - навели су у Заводу за запошљавање.
На основу тренутних показатеља у оквиру трећег степена стручне спреме најдуже на запослење чекају металостругари и то око седам година, а бравари и трговци око шест година.
- До посла најбрже долазе инсталатери вода, плина те гријања са просјечном дужином чекања на запослење око једну године и шест мјесеци. Фризери и електричари у просјеку на посао чекају двије године и три мјесеца - казали су “Гласу Српске” у Заводу за запошљавање.
Када је ријеч о четвртом степену стручне спреме занимања која најдуже на посао чекају су машински техничари који на посао чекају око шест година, док матуранти гимназије и економски техничари на бироу проведу око четири године и 10 мјесеци.
- Занимања из ове категорије која најбрже долазе до запослења су угоститељско-кулинарски техничари, зубно-стоматолошки техничар и техничари рачунарства који на запослење у просјеку чекају око годину - навели су у Заводу.
На основу тренутних показатеља у оквиру седмог степена стручне спреме најбрже до запослења долазе професори математике и физике те информатике, дипломирани фармацеути, али и љекари те дипломирани инжењери пољопривреде и електротехнике. Они на посао у просјеку чекају годину дана.
- У оквиру овог степена стручне спреме на посао најдуже чекају радници природних наука-географије, професори физичког и здравственог васпитања, те дипломирани новинари који до радног мјеста долазе у просјеку за три године - навели су у Заводу.
Да би се поправило стање у вези са питањем запошљавања у Српској годинама уназад сви су поручивали да уписну политику треба прилагодити потребама тржишта рада, те ревидирати постојеће студијске програме и смањити уписне квоте.
- Потребна је озбиљна реформа образовања, како би било заустављено или бар смањено школовање профила ученика која нису потребна тржишту - поручили су привредници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
