Ријетки пацијенти не пристају на болничко лијечење: Појединцима имање важније од здравља

У Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС кажу да се дешавало да људи одбију болничко лијечење, али да то није честа појава.

- Спорадично се дешава да пацијенти чије здравствено стање захтијева останак у болници одбију хоспитално лијечење, а у том случају љекар који опсервира пацијента је дужан да објасни које су могуће посљедице по здравље ако изостане хоспитални третман - казали су у УКЦ-у.

У Болници Градишка истичу да се болничко особље у тим ситуацијама труди да увјери пацијенте у супротно.

- У просјеку мјесечно један до два пацијента одбију болничко лијечење, а најчешћи разлози су личне природе, попут немогућности остављања породице и имања - казали су у градишкој болници.

У бијељинској болници “Свети врачеви” кажу да пацијенти приликом пријема у болницу потписују образац за пристанак на болничко лијечење, а обавезно се упознају и са правом да га одбију или напусте.

- Такође, прије потписа формулара, пацијент има право да се консултује са члановима породице, старатељем, својим заступником или другим особама које сам изабере. Пацијент обавезно мора да прочита и потпише наведени формулар - поручили су из ове болнице. Како су додали, дешава се понекад да пацијент није мотивисан за болничко лијечење.

- Уколико љекар утврди да је хоспитализација неопходна, а пацијент је одбије, то се евидентира у амбулантни протокол, гдје пацијент ставља свој потпис, а љекар је дужан да упозори пацијента на могуће посљедице одбијања хоспитализације, те да на налазу наведе податак да пацијент одбија болничко лијечење - објаснили су за “Глас Српске” у бијељинској здравственој установи.

У требињској болници истичу да у посљедње двије године нико није одбио болничко лијечење.

Социолог Ведран Француз каже да људи којима је извор примања обрада земље, као носиоци домаћинства, више воде бригу о другима него о себи.

- Вјероватно од страха да ће се наћи у економској неизвјесности, не желе да оставе породицу, па одбијају лијечење. Са друге стране, то говори да немамо изоштрену свијест о важности бриге о здрављу. Људи се воде тим да ће се сами излијечити, да је болест пролазна, а забораве да могу изгубити живот. Треба апеловати на људе да им приоритет буде брига о здрављу, а онда домаћинство - рекао је Француз.

Психолог Бошко Петровић казао је за “Глас Српске” да постоји доста фактора који утичу на то да људи одбијају болничко лијечење, од социјалних до неких само њима познатих.

- То зависи и од година пацијента, као и у којем подручју живи. Ако је ријеч о старијим особама, поготово женама, оне се воде мишљу да не могу оставити кућу јер је “кућа на жени”. Са друге стране, неки људи, већином старији, не желе да умру у болници, хоће код своје куће и неће ни да чују за болничко лијечење - истакао је Петровић.

Неки, како каже, немају повјерење у институције, јер су чули да је лоша храна, доктор или да је особље нељубазно, па из страха одбију лијечење.

Психолог Александар Милић каже да је најчешћи узрок одбијања болничког лијечења психичка несигурност.

- Зато људи посежу за неком сигурношћу, без обзира на то у каквом се стање налазе и никад не претпостављају лош исход - рекао је Милић.

Витално угрожени

Када је ријеч о витално угроженим пацијентима, како истичу у бијељинској болници, љекар може предузети неопходне мјере за спасавање живота, без обзира на супротстављање пратње, односно родитеља или старатеља пацијента.

- Пацијенти нису обавезни да наведу разлоге одбијања болничког лијечења, али можемо рећи да су најчешћи жеља или покушај да се амбулантно лијече, односно у кућним условима - рекли су у овој болници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.