Танка је нит између говора мржње и слободе изражавања на друштвеним мрежама: Регулација носи нуклеус цензуре, а слобода анархије

Небојша Томашевић
Танка је нит између говора мржње и слободе изражавања на друштвеним мрежама: Регулација носи нуклеус цензуре, а слобода анархије

Због танке линије између цензуре и говора мржња стручњаци сматрају да је усклађивање забрана и права на јавно изражавање на друштвеним мрежама ход по ивици ножа.

На микроплану таквих случајева је било на хиљаде да би случај забране налога Доналда Трампа на мрежама подигао проблем на највиши могући ниво. Колики је утицај великих технолошких компанија и њихова моћ да ограниче изражавање или допусте ширење насиља показало се када су “Твитер”, “Фејсбук” и “Јутјуб” одлучили да блокирају налоге одлазећег америчког предсједника због објава у вријеме упада демонстраната у Капитол у Вашингтону. Он јесте своје налоге користио као оружје у борби против неистомишљеника и лажних вијести и то је био његов заштитни знак. Какве посљедице могу имати његови твитови, видјело се током јуриша на Капитол. Одлука великих свјетских технолошких дивова у области медија и комуникација да му забране приступ мрежама је покренула лавину расправа у свјетској јавности. Сви се питају да ли су ти потези угрожавање слободе говора или борба против насиља.

Њиховим потезима амерички предсједник Трамп, који је био гигант друштвених мрежа, је побијеђен, али за разлику од легенде о Давиду и Голијату њега није “оборио” неупоредиво слабији противник. Напротив, побиједили су га технолошки дивови: “Твитер”, “Фјесбук”, “Гугл”, “Епл” и “Амазон”. Јасно су ставили до знања да управо они одлучују ко и како смије износити мишљење на њиховим платформама и то су показали на примјеру свог можда и најпознатијег корисника. Тиме су, сматрају многи, показали и свима нама да би веома лако једног дана могли да се пробудимо у орвеловском свијету.

- Свака регулација у себи носи нуклеус цензуре, а свака слобода нуклеус анархије - сматра професор медија и комуникација Љубомир Зубер.

Истиче да је одлука менаџмента друштвених мрежа у Сједињеним Америчким Државама (САД) да блокирају налоге предсједника Доналда Трампа апсолутна цензура која би могла да постане образац понашања у свијету.

- Одлука компанија “Твитер”, “Фејсбук”, “Јутјуб” да блокирају налоге предсједника Трампа на својим мрежама  под кринком спречавања насиља могла би у будућности да утиче на угрожавање слободе изражавања – каже Зубер.

Истакао је да у данашње доба с једне стране имамо ситуацију да по друштвеним мрежама свако пише и прича шта хоће, а с друге стране имамо могућност великих компанија које стоје иза друштвених мрежа да блокирају кога хоће и кад год то пожеле.

- Ипак најгоре је када нема никаквог мишљења и када су људи незаинтересовани за све око себе. Боље да те и мрзе него да о теби ништа не мисле. Нисам за апсолутне забране - каже Зубер и наглашава да се свака регулација може злоупотријебити.

Апсолутна слобода и демократија не постоје.

- На друштвеним мрежама раде људи који имају свој став и опредјељење о нечему. Поставља се питање ко је тај ко одлучује шта је говор мржње, а шта не. Да ли су то високоморални људи или нису - истиче Зубер.

Наглашава, ипак, да друштвене мреже нису тоалет и да се и на тим платформама не може писати баш све што вам падне на памет.

- Ако то допустимо онда све треба бити доступно и дрога и проституција. Мислим да је најбитније да имамо развијену свијест о томе шта је слобода говора, а шта мржња. Наше друштво је спремно да све извргне руглу и наше друштвене мреже су истурено одјељење психијатријске клинике. Од основне теме већ на петом коментару имате нешто друго и након 50 коментара не знате шта сте на почетку прочитали - каже Зубер.

Он одлуку друштвених мрежа да блокирају Трампа види и као неку врсту пробе да се утврди како ће се то прихватити и како ће изгледати.

- Сутра можемо очекивати да се свугдје у свијету уведу слична правила. Имате и код нас случај да поједини политичари добију изборе, а не могу добити простор на неким телевизијама и у јавности - наводи Зубер и истиче да се у будућности може десити да имао ситуацију из Орвелових романа.

Омбудсман за људска права Љубинко Митровић ипак наглашава да сви добро знају шта је говор мржње на друштвеним мрежама, али да се нажалост користе двострука правила.

-   Говор мржње је оно што не бисмо жељели да неко каже нама, али стандарди су растегљиви и једни су постављени за једну категорију и државе, а други за друге. Често је тешко утврдити докле иде слобода изражавања, а када настаје говор мржње и ту је подијељена и струка и теорија. Сви желимо да имамо што више слободе изражавања, али и заштиту од говора мржње - појаснио је Митровић.

Према његовим ријечима код нас се говор мржње на друштвеним мрежама  најчешће испољава по основу националне припадности.

-  Имали смо и јако ружних изјава и порука мигрантима, а и особе са инвалидитетом знају да буду у проблему због раних неопрезних изјава које за њих представљају говор мржње. Требало би сви да имамо много више сензибилитета и толеранције, поготово јавне личности, које би морале да пазе оно шта причају, пишу и говоре у јавности - рекао је Митровић.

Он такође сматра да блокада налога предсједника Трампа од већине свјетских главних друштвених мрежа у будућности може бити проблем.

- То би у наредном периоду могло да буде експлоатисано и да буде образац у неким новим временима. Бојим се да ће то јако негативно утицати када је у питању слобода изражавања - истакао је Митровић

Нагласио је да нажалост код таргетирања говора мржње на друштвеним мрежама, али и јавном простору, имамо видљиве двоструке стандарде.

- Често се изјава једне особе тумачи као говор мржње, а друге не и због тога имамо јако непомирљиве ставове. Када полиција у Паризу или САД употребљава силу то је нормално, а код малих народа то се гледа другачије и њима као да неке ствари нису дозвољене - закључио је Митровић.

Закони

Према ријечима омбудсмана Љубинка Митровића у БиХ постоји квалитетна норматива и закони када је у питању говор мржње.

- То је јако квалитетно урађено, али је друго питање како је у пракси гдје говора мржње има. Наше очи су увијек уперене ка савременим демократским земљама, а често заборављамо и властито поријекло. На нашим просторима у 14. вијеку 1349. године донесен је Закон о кривичном поступку и регулисане су многе ствари. Тај закон су  донијели Немањићи  - рекао је Љубинко Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана