Ранко Дебевец, предсједник Суда БиХ: пријетње смрћу упутили интересни центри којима сметам

Дебевец у интервјуу Срни каже да је раније, док је радио као тужилац и као судија, тужио и пресуђивао на десетине опасних криминалаца, али да му никада нису упућене пријетње на начин на који се то недавно догодило.

“То је потуно неочекивано и заиста несрећно! Такви потези су на неки начин и знак очаја, кад људи падну толико ниско па се служе нецивилизованим и ретроградним средствима. Мене то неће пољуљати да наставим радити свој посао савјесно, часно и поштено у интересу државе БиХ, свих њених народа и грађана. Истрагу спроводе надлежне институције. Докле је она дошла нисам до овог тренутка информисан”, каже Дебевец.

Говорећи о случајевима такозваних “цјепкања оптужница” за ратне злочине у Тужилаштву БиХ, Дебевец каже да је то било прије његовог ступања на функцију предсједника Суда и да су штетне посљедице таквог поступања претежно саниране.

“Данас имамо неке спорадичне случајеве за које не бих рекао да су резултат планског рада већ динамике кривичних предмета. Слиједећи законске одредбе које дефинишу спајање поступка, ефикасно и уз прилично искуство, Суд ће поступати с циљем унапређења вођења кривичних поступака за ратне злочине”, каже Дебевец.

Он истиче да је фокус његовог дјеловања на стварању услова за независно и непристрасно поступање усмјерен на све судије и све предмете, посебно имајући у виду висок друштвени интерес и нарочиту потребу за процесуирањем предмета ратних злочина.

“У Одјелу један за ратне злочине Кривичног одјељења Суда БиХ суди пет фиксних вијећа, које чине искусне колеге судије са дугогодишњим правосудним каријерама. Прошла година је окончана са 721 завршена предмета у свим фазама, што је процентуално 83,74 одсто од укупног броја предмета у раду. Пренесено је 140 предмета у свим фазама или 16,26 одсто од укупног броја предмета у раду. Сматрам то добрим резултатом и сматрам да ће се такав тренд наставити и побољшавати, што наравно не зависи само од Суда”, рекао је Дебевец.

Одговарајући на питање о неуједначености и селективности оптужница, Дебевец је рекао да је то у искључивој надлежности Тужилаштва БиХ.

“Суд суди за оно што Тужилаштво оптужи. Дакле, Суд БиХ није права адреса за то питање. Без да се упуштам у суштину питања, оптужница је везана за чињенични догађај на терену, а правна квалификација дјела је ствар доступних доказа. Према томе, квалитет истраге диктира овакву или онакву оптужницу, или пак оно што се десило”, каже предсједник Суда БиХ.

Дебевец каже да су од укупно 39 оптужница које су подигнуте у 2017. години, четири подигнуте у предметима који, по оцјени сталног Вијећа задуженог за преглед и оцјену сложености предмета, спадају у категорију мање сложених који испуњавају услове за процесуирање у мјесно надлежним судовима.

Он додаје да је у свим предметима вођење поступка пренесено на надлежне судове у ентитетима и Брчко дистрикту.

“Преосталих 35 предмета Вијеће је сврстало у категорију сложених предмета, с тим да се у 16 случајева ради о предметима из категорије два, предмети које је, према Државној стратегији за рад на предметима ратних злочина, потребно процесуирати у року од 15 година од усвајања Стратегије. Преосталих 19 су предмети из категорије један која се односи на најприоритетније предмете које је, према Стратегији, потребно процесуирати у року од седам година. Дакле, од укупног броја подигнутих оптужница, 49 одсто их је подигнуто у предметима који спадају у категорију најсложенијих и најприоритетнијих”, појаснио је Дебевец.

Он је навео да је у овој години подигнуто укупно девет оптужница за 12 лица, од којих је седам у потпуности потврђено, једна дјелимично, док је једна у фази одлучивања.

Дебевец каже да оцјена сложености за предмете у овој години још није рађена, тако да ће ти подаци јавности бити доступни у наредном периоду.

Појашњавајуши то што је тражио хитно усклађивање неуставних одредби Закона о кривичном поступку са Уставом БиХ, Дебевец наводи да је и апеловао да се тај процес приведе крају, али да ни данас немамо практичан резултат.

Он додаје да је за једну демократску државу помало поразно то што предсједник Суда мора дјеловати с циљем усвајања измјена фундаменталног закона.

“То је срамота, али ја ћу сваки пут указивати и тражити да се ураде корисне ствари. Дужност ми је да обезбиједим законит рад ове институције и у том циљу ћу, у границама својих овлашћења, а увијек аргументовано и засновано на чињеницама, дјеловати с циљем напретка и постизања добрих резултата. Ево користим и ову прилику да још једном подстакнем колеге из друге двије гране власти да се то питање што прије ријеши. Исто важи и за Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ. Криминал не спава!”, истакао је Дебевец.

Он каже да је очекивано да протеком година број предмета ратних злочина опада, а самим тим да се капацитети ослобађају за Одјел два које суди у предметима привредног криминала, организованог криминала и корупције.

Дебевец додаје да није оптимиста да ће до смањења броја предмета ратних злочина заиста и доћи у скоријој будућности, али да то ипак треба имати у виду код доношења дугорочних одлука.

“У години која је претходила мом именовању за предсједника Суда, уз друге колеге на Одјелу за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, имао сам годишњу норму 400 одсто. То ме понукало да као једну од првих мјера уведем треће фиксно вијеће, које је и раније постојало. Самим тим се терет смањио, иако и даље има судија и у 2017. години с нормом од 200 до 300 одсто. То је озбиљан показатељ да у том сегменту недостаје још судија и да се треба радити с циљем формирања још најмање једног вијећа”, појаснио је предсједник Суда БиХ.

Дебевец каже да је Суд БиХ само један од актера Стратегије за процесуирање ратних злочина, а да је у сегменту уступања и преузимања предмета ратних злочина централна фигура.

Било би, додаје, незахвално да он као један од актера оцјењује укупна кретања.

Заузврат, каже, може да понуди реалне показатеље рада у оквиру тог стратешког документа.

“Суд је у 2017. години донио 499 одлука о уступању предмета и 403 одлуке о преузимању предмета од ентитетског правосуђа. Негативне одлуке по приједлогу за уступање/преузимање нису обухваћене тим бројем. Из наведеног је јасно, уз одређене већ познате потешкоће, да Стратегија функционише и да Суд ажурно ради на њеном спровођењу. За остале актере не бих коментарисао”, рекао је Дебевец.

Он је додао је да ће резултат бити видљив само ако кључни актери у синергији и координисаним активностима буду радили на реализацији стратешких докумената.

У току су, каже, измјене Стратегије у којима Суд није имао одлучујуће дејство, већ је само пружао консултативну помоћ, због чега апелује на надлежне да се што прије оконча тај поступак ревизије.

Појашњавајуши застој у реформи правосуђа, Дебевец каже да се о тој реформи може говорити са два аспекта.

Први је, каже, то шта саме правосудне институције раде да би се реформисале.

Без истицања неких посебних детаља, додаје, то су улагање у едукацију правосудних запосленика, стручног особља, оспособљавање капацитета, усавршавање интерних процедура, перцепција јавности, квалитет рада.

“Суд БиХ у свим тим сегментима остварује континуирана побољшања и то је наш допринос реформи правосуђа на микроплану. Такође, дјелујемо благовремено према другим институцијама, на примјер ово око измјена Закона о кривичном поступку БиХ, што је у застоју. Дакле, Суд дјелује снагом аргументације настојећи подстакнути друге гране власти да се ствари покрену”, рекао је Дебевец.

Други аспект реформе правосуђа је, каже, политички, али да се не би упуштао у политичку полемику јер ни по образовању, ни по каријери, ни по функцији није у тим водама.

“Међутим, не могу се правити слијеп и не видјети динамику. Очито је да не постоји политичка воља или стварни ангажман носилаца законодавне и извршне власти да се та питања ријеше. До правосуђа није, правосуђе се жели реформисати, али смо принуђени да за крупније ствари чекамо зелено свјетло колега из законодавне и извршне власти, које најмање зависи од нас”, закључио је предсједник Суда БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.