Привреда отвара радна мјеста, али је гуши јавни сектор

Према подацима Завода за статистику РС у полугодишњем периоду од 1. октобра прошле до краја марта ове године укупан број запослених повећан је за 827. Завод за статистику РС објављује пресјек стања запослених два пута годишње, односно на крају марта и септембра, а посљедњи показују да је Српска на крају трећег мјесеца ове године имала 249.610 радника.

Најбројнију радну снагу има приватни сектор, који је достигао коту 136.662. Приватници су у односу на крај септембра прошле године повећали број запослених за 2.362.

Статистика показује да је јавни сектор повећао број запослених за 626, па је армија радника која је на терету државе достигла 74.966.

Преостала два сектора, мјешовити и задружни, забиљежила су благи пад запослености. Тако је на крају марта ове године у мјешовитом сектору било ангажовано 37.571, а у задружном 411 радника.

Директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС Перо Ћорић рекао је да охрабрује податак да је приватни сектор повећао број запослених, али да то неће имати жељене ефекте због наставка бујања јавног сектора.

- Из овога је јасно да надлежни даљим запошљавањем у јавном сектору показују да уопште не уважавају захтјеве пословне заједнице да буде реформисана јавна управа, смањен број запослених у њој и заустављен пријем нових радника - истакао је Ћорић.

Приватни сектор, према његовим ријечима у оваквој ситуацији не може бити конкурентан јавном, због чега су послодавци суочени и са проблемом проналаска адекватног кадра.

- Млади људи се ријетко одлучују за запошљавање у приватном сектору, јер су плате много ниже него у јавном. Због тога се одлучују да потраже посао изван Српске, уколико не успију пронаћи посао у јавном сектору. Привредници имају потребе за пријемом нових радника, а додатни проблем је и што на тржишту нема квалитетне радне снаге која им је потребна, односно лица са завршеним занатима - навео је Ћорић.

Он истиче да подаци показују да може доћи до смањења незапослености, али да то треба стимулисати и кроз смањење оптерећења на плату.

- Уколико би се ишло у реформе кроз смањење оптерећења рада, потпуно сам сигуран да би послодавци повећали плате и створили услове да расте интерес радника за реални сектор - навео је Ћорић.

Извршни директор Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац је рекао да се мора стати за запошљавањем у јавном сектору.

- Надлежни би требало више да обрате пажњу на продуктивност радника у јавном сектору умјесто пријема нових. И реформска агенда обавезује РС да мјери продуктивност радника у јавном сектору и да смањује број чиновника. Наставак гомилања чиновника ни у ком случају није добар - рекао је Грабовац.

Он је додао да се може очекивати да буде настављен тренд раста броја запослених у јавном сектору, јер је ово изборна година.

- То потврђују и искуства из ранијих изборних година, јер обично тада буде запослено највише службеника. Тек идуће године можемо очекивати стагнацију у броју запослених у јавном сектору - навео је Грабовац.

Говорећи о расту броја запослених у приватном сектору, Грабовац наглашава да је то позитивно и да тај тренд показује да поједини дијелови реалног сектора показују знаке виталности.

- Број отворених радних мјеста у приватном сектору је недовољан, јер је стопа незапослености у Српској и даље висока и биће потребно још много времена и напора да она почне да се осјетније смањује - нагласио је Грабовац и додао да задружни и мјешовити сектор већ дуги низ годинама има проблема и да су стање и трендови у њима врло лоши.

Квалификација

Према подацима Завода за статистику РС међу запосленима је највише радника са средњим образовањем - 94.056. У армији радника високообразованих је 51.786, док је квалификованих 30.798.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.