Поводом одлуке о отварању представништава Српске у Бр

Глас Српске
Поводом одлуке о отварању представништава Српске у Бр

У представништву у Бриселу Српска ће имати стручне људе који ће пружати сву неопходну информативно - савјетодавну и стручну помоћ за кандидовање пројеката за финансирање од стране Европске уније

БИТИ на правом мјесту у право вријеме данас подразумијева бити у Бриселу. Средства која се нуде кроз претприступне фондове Европске уније, а који су - између осталог - намијењени за брзи економски развој на нашим просторима, нису довољно искоришћена. Свјесна неопходности сарадње са земљама-чланицама Европске уније, Влада Републике Српске недавно је донијела одлуку о отварању представништава Српске у Бриселу и Загребу. Ова одлука није наишла на разумијевање и одобравање политичара из Сарајева, а прије свих министра иностраних послова БиХ Свена Aлкалаја. - На основу амандмана 32. Устава Републике Српске, којим Република уређује и осигурава међународну сарадњу, осим оне која је пренесена институцијама БиХ, и на основу члана 80. републичког Устава, њен предсједник указом, на приједлог Владе, поставља и опозива шефове представништава Српске у иностранству. На основу Устава Српске Влада је донијела и Уредбу о ближим условима за образовање и рад представништава Српске у иностранству, што је све заједно било основа да оваква одлука и буде донесена - објаснила је потпредсједник Владе и министар за економске односе и координацију Јасна Бркић. Према ријечима министарке, представништва ће бити основана како би обављала послове за потребе Републике Српске у областима економске, научне, културне, образовне, спортске и других облика сарадње са субјектима у иностранству. Отварањем представништва у Белгији, навела је Јасна Бркић, Република Српска наставља да слиједи позитивну праксу регија у окружењу, које имају велики број својих канцеларија у Бриселу. Оне путем њих остварују контакте и међусобну сарадњу и помажу да ове регије, преко својих представника, имају сталне контакте са институција Европске уније, задуженим за различите облике сарадње са регионалним или локалним заједницама. Министар Бркић је нагласила да је - за сада - донесена одлука о отварању поменутих представништава, а да ће - с обзиром на обавезу поштовања одређене процедуре приликом регистрације представништва према законима и одредбама земље домаћина - бити процијењен и износ потребних средстава за рад, као и кадровски и материјално-технички предуслови. Говорећи о степену искоришћења средстава из претприступних фондова Европске уније, Јасна Бркић је изразила наду да ће, иако БиХ није потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, средствима из ових фондова бити финансирани програми и пројекти земаља Балкана. За период 2007-2013. године обезбијеђено је неколико милијарди евра за финансијску помоћ земљама које желе да се придруже Европској унији, међу којима је и БиХ. - Сви желимо да, у што већој мјери, искористимо средства која су на располагању БиХ. Од планираних 62,1 милион евра у овој години, до сада је кроз пројекте одобрено 49,7 милиона, што указује на чињеницу да је 12,4 милиона евра, намијењених БиХ, остало неискоришћено. Настојаћемо да та средства искористимо у октобру ове године - додала је министарка Бркић. Потпредсједник републичке Владе и министар за економске односе и координацију подвукла је да Република Српска недовољно организовано учествује у предлагању својих пројеката за финансирање из фондова Уније. Један од кључних разлога за овакво стање је недовољна изграђеност капацитета и оспособљеност људи. - Влада је, разматрајући информацију о поменутим средствима, задужила сва министарства да приме нове раднике, прије свих високообразоване, младе људе. Они ће бити додатно оспособљени и усавршавани специфичним знањима, како би могли квалитетно да раде у тимовима за програмирање и развој пројеката и како би своја знања и искуства могли да пренесу на друге - истакла је Јасна Бркић. Један од најважнијих разлога за отварање представништва у Бриселу је да Република Српска у њој има стручне људе, који ће пружати сву неопходну информативно-савјетодавну и стручну помоћ, подршку и знање за кандидовање пројеката за финансирање из фондова Уније. Од канцеларија Српске у Бриселу и Загребу највише очекују привредници. У републичкој Aгенцији за мала и средња предузећа одлуку о отварању представништва у Бриселу оцијенили су као одличан потез републичке Владе. Управо због незнања и мањка информација о процедурама за кандидовање пројеката, многи од њих нису добили зелено свјетло. - Сада, када на правом мјесту будемо имали стручне људе, биће смањен ризик од неприхватања пројеката, што је од великог значаја за домаћу привреду - сматра директор Aгенције Никола Вукмировић. Предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић рекао је за "Глас Српске" да је отварање канцеларије у Бриселу прави начин за добијање квалитетних и благовремених информација, потребних за квалитетан наступ наше привреде на тржишту Европске уније. Он је истакао да је републичка Влада добро процијенила потребу и значај регионалног развоја и сарадње. Д. ПЕЈИЋ НЕМA ПAРAЛЕЛИЗМA Поред канцеларије у Бриселу, Влада Републике Српске се опредијелила да отвори представништво и у Републици Хрватској, превасходно због унапређења привредне сарадње, али и због искустава и добрих резултата које ова сусједна земља има у европским интеграционим процесима. - Хрватска је веома значајан спољнотрговински партнер БиХ. Њена предузећа, роба и услуге присутни су на тржишту Српске, а наш интерес је да и домаћи привредни субјекти буду у већој мјери заступљени на хрватском тржишту - рекла је Јасна Бркић. Министарка је истакла да БиХ има мисију у Бриселу, као и канцеларију при НAТО-у, које обављају послове из својих надлежности. Према ријечима Јасне Бркић, канцеларија Републике Српске у Бриселу неће бити никакав "паралелан капацитет", како су је назвали политичари из Федерације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана