Oво су највећи дужници у Српској

СРНА
Oво су највећи дужници у Српској

БИЈЕЉИНА- Јавне здравствене установе у Републици Српској дугују Фонду пензијског осигурања /ПИО/ 174 милиона КМ, што их сврстава у највеће дужнике, а слиједе их приватна предузећа са 120 милиона КМ дуга, рекао је данас директор Фонда Младен Милић.

Милић је навео да предузећа у стечајном или ликвидационом поступку дугују 89 милиона, као и да енормно висок дуг и даље имају самостални предузетници и занатлије, и то готово 92 милиона КМ.

На конференцији за новинаре на којој је представљен извјештај о раду за прошлу годину, Милић је навео да су у 2023. години имали до сада највеће приходе по основу доприноса од 1,362 милијарде КМ.

"То је за 15,08 одсто више односу на 2022. годину. На другој страни, расходи су износили милијарду и 641 милион КМ, односно расли су за 18,56 одсто у односу на 2022. годину“, рекао је Милић.

Према његовим ријечима, укупно недостајућа средства која су обезбјеђена из буџета, у складу са Законом о ПИО, износе 279.000.000 КМ, што је за 41,62 одсто више у односу на 2022. годину када је недостајало 197.000.000 КМ.

Милић је рекао да су 2023. годину завршили са 282.500 корисника права, да је просјечна самостална пензија износила 540,50 КМ и да је била већа за 17,33 одсто у односу годину прије.

Просјечна пензија за 40 и више година стажа у 2023. години износила је 808 КМ и већа је за 14,7 одсто у односу на 2022, а најнижа пензија за 40 и више година стажа била је 550 КМ и већа је за 13,5 одсто у односу на пензију у 2022. години.

Када су у питању расходи, Милић је навео да се 88,7 милиона КМ односило на намирење на свих пет нивоа најниже пензије, односно загарантоване пензије. Таквих корисника на крају прошле године било је 73.000, додао је Милић.

Указао је да се у структури права повећава проценат старосних пензија који је на крају прошле године износио 62,17 и већи је за 1,17 одсто у односу на крај 2022. године.

Он је додао да у 29.000 захтјева за остваривање права на пензију спада поновни обрачун пензије за кориснике који су имали пријаву на осигурање у току 2022. године.

"У односу на 2022. годину забиљежен је раст од чак 16,5 одсто више ових захјева", рекао је Милић и додао да је кључни разлог у томе што велики број осигураника који су у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату имали између 30-35 до 40 година, сада испуњава услове за остваривање права за старосну пензију.

Он је навео и да су на дан 31. децембар у некој врсти радног ангажмана имали 8.053 пензионера, корисника права на старосну или инвалидску пензију који су били пријављени на обавезно осигурање по основу Закона о ПИО и за које су плаћени доприноси за ПИО.

Када је ријеч о рјешавање права од ино-носилаца осигурања, Милић је навео да потражују укупно 1.836 потврда о стажу, од чега се 649 односи на услов за даље поступање када је ријеч о Фонду ПИО.

"Ми у том случају ништа не можемо да радимо нити можемо донијети рјешење о остваривању права све док не добијемо ту потврду", рекао је Милић.

За 2024. годину Милић је рекао да се наставља штедња на свим пољима као и унапређење и побољшање свих процеса.

Он је нагласио да је Главна лужба за ревизију јавног сектора је у јануару закључно са јучерашњим даном вршила ревизију усклађености и активности финасијских трасакција и информација исказаних у финансијским извјештајима и исказала позитивно мишљење о раду и пословању Фонда ПИО. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана