“ОЛУЈА 95” (4): Србе и данас протјерују притисцима и пропагандом

Процјене указују да би то могло задесити Србе широм ове земље, од Славоније, Лике до Баније и Кордуна, па и у самом Вуковару. Поједине анализе говоре да је српска национална мањина у Хрватској за 20.000 мања него 2011. године, а чак 40.000 у односу на прву годину трећег миленијума.

Аналитичари упозоравају да ће овај нестанак, како физички тако и идентитетски, сигурно убрзати и чињеница да би Срби након овог пописа могли да изгубе и Уставом загарантовано право на двојезичност, службено и Уставом загарантовано право на писмо и српски језик, што им је до сада било омогућено у оним срединама у којима су чинили једну трећину локалног становништва.

Како се данас живи у Хрватској, 27 година након војне акције “Олуја”, када је из ове земље избјегло више од 220.000 грађана српске националности, те како данас изгледа њихов живот за “Глас Српске” је говорио бивши замјеник градоначелника Вуковара Срђан Милаковић.

Како је појаснио, свеукупна дуготрајна пропаганда и манипулације, искривљавање чињеница и дискредитације српске заједнице имају за природну посљедицу негативан однос хрватског друштва према Србима, поготово према њиховим правима и идентитету. И тако је, како каже, већ годинама, што се најбоље може видјети и кроз говор мржње на друштвеним мрежама и стадионима. Напомиње и да је однос према антифашизму и стратиштима из тог времена препуштен забораву и ревизији историје, а тамо гдје је антифашистички покрет имао већински српски карактер покушава се приказати као злочиначки према Хрватима.

- Положај Срба у Хрватској је исти. Ништа се не мијења. Додуше, у посљедњих пар година медији и политичари су мало заборавили на нас. Тек повремено се затресе политичка сцена, као што је било у случају најављеног доласка предсједника Србије у Јасеновац. И онда опет настане неко затишје, које онда прекине вијест о хапшењу неког припадника српске заједнице под оптужбом за ратне злочине током деведесетих. Тема постајемо и приликом разних годишњица и обиљежавања свега и свачега из рата, када се Срби помињу у негативном контексту - наводи Милаковић.

То што Срби нису толико присутни у јавном простору, како је појаснио, не значи и да су проблеми с којима суочавају нестали или ријешени.

- Они су ту, само их нико не помиње, а ми са њима живимо. Српски језик и ћирилично писмо нису хрватском друштву ништа ближи нити прихватљивији када су у питању Вуковар, Врбовско и друге средине у Хрватској које су оствариле право на службену употребу језика и писма, али се она на различите начине опструише и не дозвољава. И тако већ читаву деценију - истакао је.

И у образовању на српском језику и ћириличном писму постоји читав низ проблема, од штампања уџбеника до регистрације основних школа на српском језику и ћириличном писму.

- Једноставно, укупна атмосфера у друштву нимало не охрабрује српске ђаке да узму учешћа у неком од модела образовања. У посљедњих 10 година број ђака у настави на српском језику мањи је за једну трећину, а више хиљада дјеце српске националности је изван система мањинског образовања - упозорава Милаковић.

Када је у питању егзистенција, Срби су, каже, све мање заступљени и међу запосленима у државном и јавном сектору упркос чињеници да закон прописује обавезу пропорционалног запошљавања.

- Значи, дискриминација је свеприсутна. Србима је тешко, а често и понижавајуће функционисати у таквим друштвеним приликама. У таквим околностима асимилација и исељавање су природне појаве. Они који остају често се затварају у средине које су већински српске или пак камуфлирају у већим градским срединама. Стога са зебњом треба очекивати податке о броју Срба са посљедњег пописа становника 2021. године - наводи Милаковић додајући да у Хрватској и даље живи један број тврдоглавих и поносних припадника српске заједнице који држе до своје културе и идентитета.

Нестанак

До 1991. године у Хрватској је живјело око 580.000 Срба и они су чинили нешто више од 12 одсто укупног броја грађана. Све се промијенило након те године, те настављено и током новог миленијума. Према попису из 2001. године, Срба у Хрватској је било 201.631, односно 4,5 одсто. Десет година касније тај број је па­о на 186.633. Прелиминарни подаци пописа из 2021. указују да је овај негативни тренд “нестанка” Срба са ових простора настављен.

Везани текстови:

• “ОЛУЈА 95”- Шта је истина (1): Туђман ултиматумом минирао мировне преговоре
• “ОЛУЈА 95”: Шта је истина (2): Наредба: Нанијети такве ударце да Срби нестану
• “ОЛУЈА 95”: Шта је истина (3): Готовину ослободило Мероново измишљено правило

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.