Нотарима пун џеп, новинари на зачељу

Драгана Келеч 02.03.2015 16:17

Бањалука - Факултети у РС креирају уписну политику за нову академску годину, а бруцоши најлагоднији живот могу очекивати са дипломом правног факултета под условом да се опредијеле за позив нотара, док на најниже плате могу рачунати уколико одлуче да се баве новинарством.

Статистика открива да је просјечна плата нотара 3.043, док су новинари са 691 марком остали испод просјечне плате у БиХ која је у децембру прошле године износила 843 КМ.

Истраживање које је спровео специјализовани портал "Посао.ба" показало је да уз правнике на прилично добру плату за наше услове могу да рачунају и инжењери електротехнике и економисти. Диплома економског факултета, међутим, не гарантује лак пут до посла. Због великог броја економиста многи дипломци године проводе на бироу чекајући посао у струци. Веома добру зараду гарантује и диплома на фармацији, а посебно на пословима менаџера.

Са друге стране најмање просјечне плате са завршеним факултетом уз новинаре имају и инжењери пољопривреде.

Искуство показује да млади приликом избора факултета у већини случајева не узимају у обзир шансу за запослење и плату коју им диплома може донијети. Студије углавном бирају водећи се омиљеним професијама и афинитетима из средње школе.

- Уписала сам прошле године журналистику јер ми је животна жеља да се бавим новинарством. Знам да је тај посао прилично слабо плаћен, али се надам да ће се ствари побољшати док дипломирам - каже Жељена К. из Приједора.

Са звањем дипломираног економисте на посао већ двије и по године чека Горан Јанковић из Добоја.

- Конкурисао сам на много радних мјеста, али безуспјешно и имам на десетине одбијеница. Срећом, бар сам успио да одрадим приправнички стаж у једној фирми и надам се да ће ми то колико-толико помоћи при проналаску посла - истакао је Јанковић.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да на тржишту рада тренутно влада велика потражња за стручњацима у области ИТ индустрије због чега би бруцоши требали да се усмјере на те факултете, иако су много захтјевни.

- Млади, међутим, вођени нереалним жељама радије бирају друштвене науке и то углавном економију. Економисти који су запослени на добрим позицијама и имају добре пословне контакте веома добро котирају и зарађују. Проблем је што њих има много и теже је доћи до посла - истакао је Павловић и додао да је поразна чињеница да се многи млади надају државном послу на којем ће добити сигурну позицију и плату и да због тога не бирају професије за које у привреди има мјеста.

Он је истакао да је чињеница да су нотари најбоље плаћени, али вјерује да ће и у тој професији брзо доћи до засићења и да у догледно вријеме неће требати новог кадра.

- Нажалост код нас не постоји детаљна анализа која су то занимања дефицитарна како би млади имали увид у којим областима најлакше могу доћи до посла и на основу тога бирати животни позив - истакао је Павловић.

Нека од дефицитарних занимања, према подацима Завода за запошљавање РС, су професори математике и физике.

Незапослени

На евиденцији Завода за запошљавање РС на крају јануара евидентирано је 143.707 незапослених лица, што је за 4,3 одсто мање у односу на исти период претходне године.

- Међу незапосленим лицима су 30.873 неквалификовани радници, док је 13.501 са високом стручном спремом - казали су у Заводу за запошљавање.