Њемачка не одустаје од слања трупа у БиХ

Такође, сазнајемо да ће се о БиХ повести још једна дебата, а могуће су и конкретне одлуке након што је пропао покушај да се на нивоу Европског савјета донесе одлука о санкцијама, јер се томе успротивила Мађарска.

Подсјећања ради, овој одлуци се у четвртак успротивио Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, који је мишљења да због историјске улоге Њемачке у БиХ и на Балкану не би требало да дође до оваквог расплета ситуације.

“Мислим да то не треба. Хоћу јавно да кажем да Нијемци с становишта војног присуства не асоцирају на добра времена и добар положај за наш народ. Не кажем и не желим да извлачим паралелу, али Алтеа може да остане у мандату који је био прије излазака и узнемирања наших људи”, рекао је Додик.

С друге, пак, стране, у ФБиХ позитивно гледају на најаву да се Бундесвер врати у БиХ.

Шефик Џаферовић, предсједавајући Предсједништва БиХ, је прошлог мјесеца након разговора с Аналеном Бербок, министарком спољних послова Њемачке, подржао појачану улогу те земље.

“Можемо очекивати снажнији ангажман Њемачке у БиХ и подручју западног Балкана те цијелог ширег региона. Њихов снажнији ангажман требало би свима да нам помогне, а за то је потребно нормално функционисање институција БиХ”, истакао је Џаферовић. У том тренутку званично није била позната њемачка намјера да се ојача ЕУФОР, али је очигледно Џаферовић нешто о томе знао. 

У Бундесверу засад немају информацију о њиховом евентуалном будућем ангажману и истичу да је то политичка одлука. Они само наводе податке о свом досадашњем ангажману и истичу да је Бундесвер у БиХ имао позитиван допринос, те да се ради о најдужој војној мисији у историји Војске Њемачке. Они истичу да је у БиХ и Хрватској било ангажовано чак 63.000 њемачких војника у разним мисијама. Наводе и да је стабилизација ситуације у БиХ од 2004. до 2011. године омогућила редуковање њемачког присуства, када је број војника са 6.500 постепено редукован на само 15.

“Шеснаестог новембра 2012. године је завршено њемачко учешће у операцији ЕУФОР Алтеа. Посљедњи њемачки војници свој су ангажман окончали 27. септембра 2012. године, а 16. новембра је завршен и њемачки удио у резервном батаљону”, наглашавају они.

Александар Радић, војни аналитичар из Београда, увјерен је да ће доћи до јачања ЕУФОР-а, јер су САД након избијања украјинске кризе одлучне да ојачају војно присуство Запада на територији западног Балкана, па самим тим и у БиХ.

“Јасно се види да им је стало да сада имају јаче и израженије присуство у БиХ него на Космету. То говори о њиховом дискурсу. Они БиХ виде као потенцијалну тачку кризе”, каже Радић за “Независне новине”.

Према његовом мишљењу, највећи изазов за Мисију ЕУФОР би могао бити вето Русије на продужетак мандата у новембру ове године, али сугерише да и за то постоји амерички план како би се поступило у тој ситуацији.

Иначе, у сриједу током расправе о БиХ у Савјету безбједности УН-а, Ана Евстигнеева, замјеница амбасадора Русије, је рекла да је њена земља забринута начином на који се Мисија ЕУФОР-а Алтеа тренутно одвија.

“У марту је дошло до удвостручивању контигента без икакве координације. На улицама су патроле с тешким оружјем, што изазива панику међу грађанима”, рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.