Ненад Лалатовић отворено о свему за “Глас Српске”: Такав сам какав сам, нећу да се мењам

У разговору за “Глас Српске” био је отворен јер другачије и не зна. Без длаке на језику “прошетао” је кроз каријеру и живот. Интернет је препун видео-клипова у којима расправља са судијама, публиком или неким трећим.

- Све могу да поднесем, али да ми неко вређа породицу, моју кћерку, мајку моје деце... Иако нисам више у браку са њом, то не желим и никада нећу моћи да истрпим. Мој темперамент је такав, знам да се то неком свиђа, неком не, али је тако како је и не могу, а и не желим то да променим - почео је разговор Лалатовић.

И током фудбалске каријере био је од оних који нису могли да трпе неправду. За вријеме боравка у Шахтјору освојио је четири трофеја, али и имао силних неприлика са тренером Берндом Шустером.

- Када је дошао за тренера, почео је да мене и Бранислава Лалета Јовановића изоставља из тима, а председнику Ринату Ахметову је говорио да нисам у форми. Ахметов је хтео да се у то лично увери, пробао ме у Шахтјору 2, где сам био најбољи, па Немац није имао избора и вратио ме у први тим. Одиграо сам осам утакмица у континуитету, у тој осмој постигао и гол у Купу и када сам отишао по премију од 2.000 долара, речено ми је да нисам на списку, јер је Шустер рекао да нисам био на часу руског. После је тражио да тренирам са повређеним коленом, одбио сам јер сам имао два шава, а он ми је рекао да смо ми Срби чудан народ и опсовао ми мајку. Наравно, то није могло тек тако да прође и дошло је до физичког контакта. Бесан сам изашао из свлачионице и на паркингу видео БМЊ 7. Мислећи да је то његов аутомобил, изгребао сам га, али је то био аутомобил председника. После тога сам суспендован. Касније ме је тај исти Шустер звао да пређем у Леванте, чији је он тада био тренер, али су Украјинци одбили понуду - наставио је Лалатовић.

У новембру 2005. године у пријатељској утакмици са Зарјом ударио је судију и то је практично био крај његове каријере.

- Већ сам се договорио о четворогодишњем уговору са Борусијом Менхенгладбах. Желио сам да задржим форму, играо сам ту утакмицу и у тренутку када је судија досудио пенал за ривала, пришао сам му и рекао да није био пенал и како га није срамота да донесе такву одлуку. Он ми је показао црвени картон, који сам истргнуо из руку и одгурнуо га. Тада сам био суспендован на годину дана под окриљем ФИФА и то је био крај. Сам сам за то био крив, али мој темперамент је такав. Увек сам био правичан и неправду нисам могао да отрпим - изјавио је Лалатовић.

Ко зна како би се ствари одвијале да је при одласку из Црвене звезде одабрао другачији пут, а могао је. Имао је договор са Галатасарајем и Фатихом Теримом, али је Шахтјор понудио више новца Звезди, па је тада одлични дефанзивац одлучио да се жртвује за прву и једину љубав.

- Терим је рекао да сам му потребан и да ће Београђанима дати 500.000 евра, јер ми уговор истиче за три месеца, а ако они то не желе, да ће мени дати тај износ када одрадим тих 90 дана. Нисам се ни тренутка двоумио већ сам му рекао да морам да разговарам са људима из клуба, који су желели да ме продају у Шахтјор за два милиона евра. У клубу су рекли да ће испоштовати сваку моју одлуку, али сам опет због љубави попустио и отишао у Украјину и на тај начин помогао клубу, коме је тај новац много значио - истакао је Лалатовић.

Најљепше дане провео је у Звезди, па и дан-данас дјецу одведе на “Маракану”.

- Црвена звезда увек је била, биће и остаће моја највећа љубав, то никада нисам и никада нећу крити. Једноставно, када вас неко направи, то се не заборавља и на то треба да будете поносни. Играо сам за први тим четири године, освојио четири трофеја, био капитен у свим селекцијама, дао гол у дербију... Мајка која те родила и када ниси поред ње, мајка је мајка заувек и она се највише воли - нагласио је Лалатовић.

Добио је прилику и да води Звезду, додуше у тренутку када би мало ко прихватио тај позив.

- Била ми је жеља да са “црвено-белима” освојим титулу, али то тада није било могуће, јер је Партизан био прејак, а ми нисмо имали ни струје. Исфорсирао сам тада Звездину децу, која данас пуно вреде. Тада су момци имали плату по 3.000, а данас по 50.000 или 60.000 месечно. Када сам долазио, рекао сам да ћу радити две године џабе и да ћу за то време направити 25 милиона евра, освојити титулу и направити помак у Европи. Тражио сам да доведу нека појачања, обећали су да ће тако бити, али нису испоштовали. Изгурао сам једну сезону и када су почела додатна мешања у посао, одлучио сам да одем. И то у Борац из Чачка, који је био последњи на табели - закључио је садашњи тренер Војводине који ће покушати да “лале” врати у врх српског фудбала.

Друштвене мреже

Име Ненада Лалатовића не можете пронаћи на друштвеним мрежама, бар када су у питању његови лични профили.

- Немам ни “Фејсбук”, ни “Инстаграм”, јер једноставно не могу да поднесем нечија пре....ва­ња. Шта треба, да гледам како нека девојка “пући” усне у које је уградила силиконе или како неки лик показује сат, кључеве скупих кола или како једе бифтек? Не могу да схватим да се људи такмиче ко ће имати више тих лајкова. То ми једноставно не треба - рекао је Лалатовић.

Животне драме

Током живота Лалатовићу су се дешавале непријатне ствари, али из свих њих је излазио јачи, посебно када је његов брат Саша био на ивици смрти.

- Њега је ударио аутобус и био је практично клинички мртав, а тада је моја мајка умирала од карцинома. Тата је замолио доктора да га само закрпе, да би моја мајка могла да га види, а предвиђано му је још максимално 48 сати живота. Десило се чудо, прогласили су га феноменом. На срећу, данас је Сале добро, вози бицикл, шета, хвала богу преживео је, али, нажалост, мајка није - присјетио се тешких тренутака у свом животу 42-годишњи тренер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.