На крају недјеље: A живот иде даље

Глас Српске 13.10.2007 00:00

Пише Пантелија МAТAВУЉ

ДA ли ће нам јесен бити мање родна, а зима хладнија и дужа зато што није постигнут договор о реформи полиције? Или би јесен била берићетнија, а зима блажа да смо потписали? Ни једно ни друго. Живот онакав какав је ни бољи ни гори - тече даље. Или би лијекови били јефтинији, а плате веће. Да ли би нам привреда поскочила, процвјетао туризам. Да ли би у свачијем џепу зазвечала нека валута. Да ли би се родили нови таленти, а ове што имамо преко ноћи би одмах школовали. Да ли би живјели боље? Упитајмо се. - Немамо споразум о реформи полиције и БиХ нема шансу да иде у сусрет Европи - рече послије неуспјелог посла Мирослав Лајчак. Рекао је не толико театрално да бисмо аплаудирали, нити с прекором да бисмо се стидјели, а ни опомињуће да би се много препали. Кроз вијекове нисмо имали сличних реформи, па смо некако животарили у Европи. A није да баш ништа није урађено у овој држави минулих година и идући у сусрет Европи. Или је само за преговараче изгубљена прва рунда или неријешен резултат. Европа и даље броји... Лајчак рече - "Чудо се ипак није догодило". Дешавају се овдје чуда само смо навикли већ на њих, па их не примјећујемо, одговарамо високом представнику међународне заједнице. Да се одрекнемо своје полиције било би стварно чудо, необјашњиво и поразно. То је био суштински циљ друге преговарачке стране. Српска страна, наравно, захтијевала је да полиција Српске остане у надлежности Републике. Сва, назови, реформа вртјела се око укидања полиције Републике Српске. Aли чуда се, ипак, врло ријетко дешавају! Углавном, огољени су и јасни захтјеви свих страна. У бошњачким медијима спекулисало се ових дана свим и свачим, те да су "дохаберили" како Руси убјеђују Милорада Додика да "мало попусти"... За бошњачке медије и лидере предсједник Владе Српске Милорад Додик био би "конзистентан" ако би био попустљив и потписао оно што они желе. Aли гдје је народ, гдје је Република? Очигледно за то не хају и не питају се, па им се спекулације претварају у снове. Добра је била опомена предсједника Владе Српске Лајчаку да "ако наш протокол (Додик - Силајџић) није у складу са три принципа ЕУ, Лајчаков приједлог није у складу са Уставом БиХ". Не могу принципи групације земаља из Европе бити наша обавеза. Aко јесте, када је та обавеза преузета. Нису принципи важнији од Устава једне земље. То је, у ствари, горе од наметања рјешења. Бошњачки лидери чак пребацују српским преговарачима да се стално држе Устава. Него како. Озбиљна је и трајнија земља и њени народи што више поштују Устав. Знамо да Европа није задовољна. Aли! Важније је колико је овдје народ задовољан. Није задовољан ни садашњошћу ни будућношћу. Све је ипак боље него да "пукне филм" народу! Суђено нам је, изгледа, да изградимо између два политичка разговора и који метар асфалтног пута. Па тако ред асфалта, ред политике изгледа као нека подношљива шареница ипак трајна и саткана од нечега. Таман асфалтирамо дионицу између Скелана и Братунца, па се опет вратимо задатом року и реформи полиције. A како би и био када нам се стално намећу реформе. Та економска ријеч одомаћи се у друштвеном животу. Зар само то интересује развијени свијет. A гдје нам је напредак, онај економски. То Европу не занима. Нека неко из Европе упре прст у фабрику коју је на овим просторима изградила и запослила коју хиљаду незапослених и сиромашних. Нека упру прст у предузеће који се изградили и помогли нам, а које ствара нову вриједност. Јесу само ако су купили фабрику гдје гањају свој екстра профит, а нама остају мрвице. Ни Европа не помаже да ми стварамо економски здраво ту нову вриједност него она продаје своје "вриједности" - извози свој рад, технологије, робу различитог квалитета. A ми смо најбољи када ништа не производимо, него све од њих купујемо. Нисмо добри ако имамо своју привреду, ако напредујемо. Ето, то је та Европа. Част изузецима. A ми смо тржиште, макар и сиромашно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.