На дневном реду амандмани СДП-а о увођењу “предсједника” и “премијера” БиХ

Срна
На дневном реду амандмани СДП-а о увођењу “предсједника” и “премијера” БиХ

САРАЈЕВО - Посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ требало би да на сједници, чији је почетак заказан за 9. децембар, међу обимним дневним редом разматрају и амандмане СДП-а на Устав БиХ којима би да уведе функције “предсједника и два потпредсједника БиХ”, као и “премијера БиХ”.


Дневни ред сједнице Представничког дома парламента БиХ чине приједлози измјена три закона, коментари на око 200 посланичких питања, извјештаји о ревизији пословања 74 институције на нивоу БиХ, као и више посланичких иницијатива, међу којима је и 16 иницијатива замјеника предсједавајућег овог дома Дениса Звиздића.

На дневном реду је и Приједлог измјена другог, трећег, четвртог и петог амандмана на Устав БиХ, у првом читању, чији су предлагачи посланици из Клуба СДП БиХ

СДП би, како је наведено у приједлогу амандмана, увео “предсједника и потпредсједнике БиХ”, који не могу бити из истог народа или из реда осталих. Кандидати би, према СДП-у, били “директно изабрани чланови Парламентарне скупштине БиХ”.

Амандманима се, које предлаже СДП, надлежности одузете од ентитета једино могу вратити уз једногласан пристанак БиХ и два ентитета.

Прецизиране су надлежности и односи између институција БиХ и ентитета, а постојећим надлежностима институција БиХ додају се одбрана и безбједност, успостављање и функционисање Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, као и осталих надлежности које се уређују законом.

Ту би се додала и потпуно нова тачка “подијељене надлежности других нивоа власти с институцијама БиХ”, којима су обухваћени порески систем, изборни процес, правосуђе, пољопривреда, наука и технологија, екологија, локална самоуправа и друге надлежности које се уређују законом.

СДП-овим приједлогом амандамана драстично би се повећао број посланика и делегата у Парламентарној скупштини БиХ.

Са садашња 42 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине, СДП у својим амндманима које предлаже, тај број повећава на 87. Као образложење за то наводи “проширење надлежности државе БиХ”, као и јачање надлежности Представничког дома.

Двије трећине биле би биране из Федерације БиХ и једна из Републике Српске, непосредно на изборима, при чему би три мјеста била гарантована представницима који не припадају конститутивним народима.

Број делегата у Дому народа, према овом приједлогу, био би повећан са 15 на 21, по седам из сваког конститутивног народа, и њих би посредно бирао Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

СДП сматра да функцију централне извршне власти треба да добије Савјет министара.

Законодавно-правни сектор парламента БиХ сматра да је поменути приједлог амандмана на Устав БиХ “дјелимично усклађен са чланом 105. Пословника о раду Представничког дома и Јединственим правилима за израду правних прписа у институцијама БиХ”.

Посланик Саша Магазиновић упутио је захтјеве за разматрање по хитном поступку Приједлога закона о допуни Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, као и Приједлога закона о допуни Закона о раду у институцијама БиХ, док су Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити потрошача у БиХ упутили посланици Борјана Кришто, Даријана Филиповић, Алма Чоло, Нада Младина и Едита Ђапо.

Приједлог закона о допуни Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, као и Приједлог закона о допуни Закона о раду у институцијама БиХ, предвиђа укидање права на накнаду по основу јубиларне награде за изабране и именоване званичнике у институцијама БиХ.

Предлагач сматра да право изабраних лица и именованих званичника на овакву врсту новчане накнаде представља, како је оцијенио, потпуну неосјетљивост на тешку друштвену и економску ситуацију у БиХ.

Према Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о заштити потрошача у БиХ, јасније се дефинише начин означавања цијена у малопродаји, истицање декларације на артиклима, означавање рока трајања производа и друго.

Посланици СНСД-а Сњежана Новаковић Бурсаћ и Сања Вулић повукле су сагласност да се овај приједлог закона нађе у парламентарној процедури.

У плану је и разматарање Годишњег ревизорског извјештаја о главним налазима и препорукама за 2019. годину, чији је подносилац Канцеларија за ревизју институција БиХ, као и извјештаји Канцеларије о финансијској ревизији 74 институције БиХ за прошлу годину.
 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана