Милица Марковић: Привреда у БиХ почеће опоравак 2022. године

Срна
Милица Марковић: Привреда у БиХ почеће опоравак 2022. године

САРАЈЕВО - Вршилац дужности директора Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ /Фипа/ Милица Марковић у интервјуу за Срну рекла је да је евидентно да ће привреда и економија БиХ почети да се опоравља од посљедица епидемије вируса корона 2022. године.


"Стране инвестиције у БиХ у првом кварталу ове године мање су за 250 милиона марака. БиХ је могла учинити више када је ријеч о страним улагањима", истакла је Марковићева.

Она је рекла да је на чело Фипе именована прије мјесец и по дана и истакла да извјештај о раду ове институције за прошлу и програм рада за ову годину није прихваћен у Савјету министара, који није био задовољан учинком Агенције јер се из извјештаја не види шта је од пројеката реализовано, а шта није.

Марковићева је истакла да је затекла такву ситуацију, али да је по именовању на челну позицију у Фипи одржала низ састанака са менаџментом да би видјели шта се може урадити до краја године, међутим све активности лимитиране су епидемиолошком ситуацијом у БиХ.

"Сви контакти са потенцијалним инвеститорима сведени су на електронску или онлајн комуникацију. Епидемија вируса корона погодила је све економије свијета, ЕУ и земље окружења, па БиХ није изузетак", навела је Марковићева.

ПОМОЋ ЕУ

Према њеним ријечима, привредни опоравак БиХ, под условом да се епидемија короне заврши, у великој мјери ће зависити од помоћи ЕУ и других релевантних међународних институција.

"Помоћ коју је Савјет ЕУ већ одредио за БиХ у оквиру укупног износа за помоћ земљама западног Балкана износи 250 милиона евра, што ће помоћи да се економија БиХ колико-толико опорави", сматра Марковићева.

Што се тиче страних инвестиција, оне су према прелиминарном извјештају Централне банке БиХ за први квартал ове године смањене за 3,5 одсто у односу на исти период 2019. године, што је око 250 милиона марака, рекла је Марковићева.

Она је додала да ће се тек почетком идуће године видјети каква је реална ситуација и гдје се БиХ заиста налази у економском, привредном и инвестиционом смислу.

Опоравак 2022. године

Евидентно је, додала је она, да ће привреда и економија БиХ почети да се опоравља 2022. године.

"Иако је Савјет министара сачинио план економских мјера због тренутне епидемиолошке ситуације, епидемиолошка ситуација се сваки дан погоршава и тешко је очекивати да се посљедице анулирају", рекла је Марковићева.

Фипа, додала је она, располаже са 280 актуелних пројеката, а за стране инвеститоре најатрактивнији су пољопривредно-прехрамбени сектор због чињенице да БиХ још носи епитет земље здравих природних ресурса, здраве воде, земљишта и аграрног потенцијала.

"Због тога је пријемчива за стране инвеститоре", рекла је Марковићева и додала да је из тих разлога и туризам сектор на који ова земља може да рачуна.

Марковићева је навела да страни инвеститори рачунају и на радну снагу БиХ и млади кадар који завршава информационо-технолошке факултете, те да се странци опредјељују за ангажман таквог кадра.

Потенцијали БиХ

Марковићева је истакла да је дрвна индустрија примамљива страним инвеститорима и да здравствени сектор БиХ има потенцијал да понуди здравствено-рехабилитационе, спа и велнес центре.

Од тога, каже она, БиХ може остварити добит кроз порезе и доприносе, а домаћа радна снага посао с обзиром на чињеницу да странци у 90 посто случајева ангажују домаћу радну снагу.

Марковићева је навела да је БиХ могла више учинити да страни капитал буде уложен у ову земљу "без обзира на све мањкавости које има" и истакла да је за стране инвеститоре битно да ли ће дозволе добити брзо или на њих мора чекати.

"На том плану БиХ мора више радити да се процедуре поједноставе", навела је Марковићева.

Марковићева је рекла да је европски пут БиХ битан јер инвеститори су углавном из земаља ЕУ и природно је да сагледавају степен приближавања БиХ правилима ЕУ.

"Ми смо још далеко од европских интеграција и нисмо испунили захтјеве из Упитника за добијање кандидатског статуса. Имамо много препрека које стоје БиХ на путу ка ЕУ и свакако то може одбити инвеститоре да улажу у ову земљу", констатовала је Марковићева.

У БиХ инвеститоре привлаче "здрави природни ресурси и радна снага за коју кажу да је и даље јефтинија у односу на друге дестинације и земље, па с те стране Фипа још може да задржи њихову пажњу", рекла је Марковићева.

"Анкета која је рађена са инвеститорима показала је да је 50 посто анкетираних рекло да ће наставити инвестиције у БиХ након стабилизације епидемиолошке ситуације", рекла је је Марковићева и додала да око 40 посто страних инвеститора најавило да ће сачекати како ће се развијати епидемиолошка ситуација.

Највећи инвеститори

Марковићева је истакла да су, прије свих, Србија и Русија земље на које БиХ може рачунати када је ријеч о инвестицијама.

"Аустрија и Турска су значајно инвестирале у БиХ. Што се тиче Републике Српске, Србија, а потом Русија су највише инвестирале. Постоји цијели списак земаља, међу којима је Кина један од значајних инвеститора БиХ. Има простора да се и даље ради са тим земљама. Што се тиче Републике Српске, ми немамо никакву дилему да ће Србија и даље наставити да инвестира у Српску", истакла је Марковић.

Она је додала да и велике економије имају проблема и да БиХ у овом тренутку не може превише очекивати, али да ће Фипа искористити ово вријеме да припреми податке о пројектима како би их могли кандидовати.

Марковићева је истакла да су због епидемије отказани бројни скупови и сајмови, што је додатно отежало и рад Фипе.

Она тврди да као новоименовани директор има подршку предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтије и комплетног Савјета министара, али да Фипа мора остварити добру конекцију и са ентитетским владама и њиховим институцијама.

"Осим ових 280 пројеката на којима ради Фипа, постоје други пројекти у које смо укључени. Ријеч је о приоритетним пројектима Републике Српске којих је 66 и пројекти ФБиХ којих је око 110, гдје агенција такође ради један дио посла помажући да се реализују", истакла је Марковићева.

Она је најавила да је могуће да се у септембру организује онлајн састанак са представницима амбасада у БиХ јер има пуно пројеката које су њихове земље реализовале у БиХ.

"Било би добро да се те активности наставе", рекла је Марковићева.

Она је додала да је недавно имала састанак са предсједником Привредне коморе ФБиХ, а у наредном периоду има у плану да се састане са предсједницима Привредне коморе Српске и Брчко дистрикта, као и да одржи састанке са надлежним министарствима у Српској и ФБиХ, не искључујући могућност и са ентитетским премијерима.

У плану је и састанак са министром за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златаном Клокићем.

"Његове сугестије, подршка и комуникација са сличним пословним сарадницима биће значајна и за нас. То министарство је надлежно и за представништва Републике Српске која такође имају мисију на економском плану за доток страних инвестиција у Српску", истакла је Марковићева и додала да ће исти третман имати и ФБиХ и њена надлежна министарства и институције.

Она је рекла да ће период до краја године искористити за што боље контакте и прикупљање пројеката како би се почетком наредне године, уколико епидемиолошка ситуација дозволи, они могли реализовати.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана