Лош закон нуди рупе за бијег од сукоба интереса

Измјене и допуне закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ, којим је предвиђено оснивање комисије, усвојен је крајем 2013, али њиме није одређен њен статус чиме је остало отворено питање организације рада. Ти проблеми ријешени су тек средином маја 2015. године када је комисији омогућено да користи ресурсе Парламента БиХ.

Упркос томе у извјештају о раду за 2016. годину чланови комисије су се пожалили да је њихов рад потпуно блокиран у јануару те године рјешењем о организационим јединицама у Парламенту БиХ којим је комисија избрисана. Вишемјесечни застој отклоњен је тек крајем прошле године када је регулисано питање печата и просторија које користе.

- Иако су отклоњене административне препреке и даље постоје проблеми у спровођењу закона, који су, прије свега, резултат нејасних и недоречених законских одредби. Неки од њих су немогућност успостављања интернет странице комисије, медијске најаве сједница и финансирања рада. Уочени су и проблеми у регулисању института сукоба интереса и немогућност извршавања појединих новчаних санкција - наведено је у извјештају о раду комисије за 2016. годину који је потписао предсједник Јасмин Емрић.

Због наведених проблема и препорука са међународних адреса став комисије је да треба поново мијењати Закон о сукобу интереса. На то позива и члан комисије Средоје Новић који наглашава да је по постојећем закону веома тешко радити.

- Тај је закон у бројним одредбама недоречен, а у неким дијеловима и контрадикторан. Треба приступити измјенама и допунама ако заиста желе да на квалитетан и ефективан начин рјешавамо све случајеви сукоба интереса. Ако то није циљ, имаћемо веће проблеме - упозорио је Новић.

Комисија је лани успјела да одржи тек пет сједница на којима су разматрали 46 тачака. Према подацима из извјештаја о раду, комисија је лани дала седам мишљења о томе да ли неко дјеловање или пропуст представља кршење одредби Закона о сукобу интереса. Усвојене су три одлуке о покретању поступка и донесене двије одлуке којима су изречене санкције због повреде одредби закона што су уједно и прве одлуке комисије од када је основана.

Комисија је утврдила да је Жико Крунић у сукобу интереса јер је истовремено био предсједник Независног одбора Парламента БиХ и извршни директор за корпоративне послове у Руднику и термоелектрани "Угљевик". Сукоб интереса утврђен је и за члана Независног одбора Мирослава Шкорића, који је члан Надзорног одбора "Водовода и канализације" у Бијељини. Обојица су поднијели оставке на мјеста у Независном одбору.

Нове одлуке

Комисија за одлучивање о сукобу интереса БиХ јуче је донијела нове двије одлуке.

Утврђено је да је Марин Распудић у сукобу интереса јер је у исто вријеме био вршилац дужности директора Агенције за пружање услуга у ваздушном саобраћају БиХ и директор Међународног аеродрома Мостар и овлашћено лице за заступање Хрватског спортског клуба Зрињски из Мостара. Распудић је кажњен смањењем плате за 20 одсто у трајању од пет мјесеци на позицији директора мостарског аеродрома.

Против Алмира Салиховића је покренут поступак јер је у исто вријеме обављао функцију савјетника замјеника министра одбране БиХ и био овлашћено лице у фирми "Аргента" Сребреница које је склопило уговор са институцијама које се финансирају из буџета БиХ у износу већем од 5.000 КМ.

Пресјек рада у 2016. години

* 5 сједница

* 7 мишљења о пропустима

* 3 одлуке о покретању поступка

* 2 изречене санкције

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.