Лагумџија “минира” “Јужни ток”

У допису, који је у посједу “Гласа Српске”, наведено је да се ради о пројектима Трансјадранског гасовода (Trans adriatic pipeline TAPТ) и Јадранско-јонског гасовода (Ionian-adriatic pipeline IAP) којим се планира транспорт азербејџанског природног гаса преко Грчке до Италије.

Трансјадрански гасовод (TAP) би требало да транспортује гас из азербејџанског поља “Шах Дениз II” у Европу.

Конзорцијум произвођача гаса у оквиру пројекта Шах Дениз је 29. јуна прошле године објавио да ће тај пројекат “Набуко запад” бити један од два коначна кандидата за довођење азербејџанског гаса у Европу из Турске преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Aустрије.

Ове године конзорцијум треба да се одлучи између трасе “Набуко запад” или трасе Трансјадранског гасовода, који иде од Турске према Италији преко Грчке и Aлбаније.

Трансјадрански гасовод раније је потписао меморандуме о разумијевању са будућим извођачима изградње Јадранско-јонског гасовода (IAP), компанијама “Плинакро” из Хрватске, “БХ-Гас” из БиХ, “Геоплин плиноводи” из Словеније и владама Црне Горе и Aлбаније. Тим документом је предвиђено да ће TAP, ако буде грађен, бити повезан са IAP.

- С обзиром на стратешки значај енергетске сигурности и сарадње у овој области између БиХ, Aлбаније, Црне Горе, Хрватске, Италије и Грчке, сматрамо да Предсједништво БиХ треба да заузме позитиван став према закључивању меморандума и да овласти министра иностраних послова да га потпише - написао је Лагумџија.

Истакао је да МИП сматра да је тај Трансјадрански гасовод “у функцији унапређења регионалне сарадње у области енергетике те да је од великог значаја за енергетску сигурност земље, за диверзификацију енергетског снабдијевања те за привреду читавог региона”.

Лагумџија је у образложењу навео да се ради о транспорту природног гаса из регије Каспијског мора до јужне Италије и остатка Европе, преко Грчке и Aлбаније. Додао је да би БиХ, као и читав регион западног Балкана, требало да буду снабдјевени природним гасом из тих пројеката.

Стручњаци упозоравају да се ради о покушају “минирања” већ покренутог пројекта изградње гасовода “Јужни ток” који подразумијева гасификацију Републике Српске руским гасом, а за који је затворена и финансијска конструкција.

Истовремено, за пројекте TAP и IAP још не постоји ни одлука о улагању, као ни коначна одлука о градњи ове трасе или трасе “Набуко запад”. Занимљиво је, такође, да се тим питањем на овакав начин бави Министарство спољних послова умјесто надлежног Министарства спољне трговине и економских односа.

Прошле године конзорцијум TAP саопштио је да је циљ овог пројекта да се “смањи зависност Европе од увоза руског гаса”, те да ће “коначна одлука о улагању у пројекат бити донесена средином 2013. године”.

Стручњак за енергетику Душан Богдановић каже да је очигледно да је потез МИП-а БиХ покушај разбијања већ договореног концепта и пројекта “Јужни ток” путем закулисних политичких игара.

- Невјероватни су ти покушаји минирања у Сарајеву свега успјешног што долази из Руске Федерације и, нарочито, из РС. Та информација је сасвим нешто ново и непотребно. Људи из компаније “Гаспром” већ су са директором предузећа “Гас-Рес” Слободаном Пухалцем разговарали о траси гасовода. “Јужни ток” се налази у оперативној фази и зато је та прича из Сарајева безобразна и потпуно бесмислена - каже Богдановић.

Он каже да, генерално, овај потез показује да за РС из Сарајева не може доћи ништа добро.

- У прилог томе говори и податак о томе колико се нафте и нафтних деривата у ФБиХ увози са стране, а не из Рафинерије нафте Брод. То је покушај прекидања свих веза и контаката, али и рушење економских интереса сопствене земље - каже Богдановић.

Лагумџија је исти допис упутио и Савјету министара.

Турска

У јуну прошле године Турска је са Aзербејџаном потписала споразум о градњи Трансанадолског гасовода.

Званичници у Турској тада су казали да ће овај потез ојачати улогу Турске као велике транзитне земље и њену преговарачку моћ у односу на ЕУ и Русију.

Експерт за енергетику каспијског региона Јан Сир рекао је да се овим пројектом “одржава у животу стратешка логика” која стоји иза јужног енергетског коридора којим се заобилази Русија.

- Јасно је да ће отварањем каспијске зоне према западу веза преко турског Кавказа ојачати и да ће Русија изгубити много од свог утицаја - рекао је он.

За Хилал Патаци, директорку Будућих енергетских лидера при Турском комитету Свјетског енергетског вијећа, овај споразум могао би се “претворити у проблем у руско-турским односима у годинама које слиједе.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.