Комеморативни скуп поводом страдања Срба у Чардаку у а

Глас Српске 16.04.2007 00:00

У Чардаку почињен један од првих масовних ратних злочина у грађанском рату у БиХ...

ДЕРВЕНТA - У дервентском насељу Чардак јуче је одржан комеморативни скуп и служен парастос за 36 Срба из овог насеља, побијених на Васкрс 1992. године. Ово је био један од првих масовних ратних злочина у грађанском рату у БиХ, који су починили припадници регуларне војске Републике Хрватске, потпомогнути паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Дервенте и Брода. Један од преживјелих житеља Чардака Драго Кнежевић подсјетио је да се овај злочин догодио на Васкрс, прије тачно 15 година. Он је рекао да је април те 1992. године за Србе из Чардака био "крвави мјесец", јер је за само један дан страдало 26 житеља овог насеља, док је преосталих десеторо умрло од рана задобијених током гранатирања од стране артиљерије Хрватске војске. Кнежевић је подсјетио да је Чардак данима био под артиљеријском опсадом. Житељи овог дервентског насеља живјели су у подрумима, без струје, воде и хране, у великом страху, рекао је Кнежевић. - Обилазио нас је тадашњи УНПРОФОР, али је послије сваке њихове посјете артиљеријско гранатирање било жешће - нагласио је Кнежевић, додавши да је главни напад на ово насеље и на његово голоруко становништво изведен на Васкрс 1992. године у осам часова. Настали су пометња и хаос међу сељанима. Људи су излазили из подрума и у знак предаје дизали руке увис, али су их хрватски бојовници хладнокрвно ликвидирали. Тог дана побијене су читаве породице. Послије бруталног уласка у Чардак, Хрвати су преживјеле становнике српске националности одвели у логоре, који су се налазили у бившем Дому ЈНA у Дервенти, војном складишту Рабић и у школи у селу Пољари. - Раздвојили су дјецу и жене од одраслих мушкараца. Жене су касније пустили, али су их прије тога силовали и малтретирали, док су мушкарци данима чамили затворени у поменутим логорима. Благоја Ђураша су заклали наочиглед осталих логораша, које су касније тјерали да лижу његову крв. Из хрватских логора многи Срби нису изашли живи - свједочи Кнежевић. Послије окупације Чардака и протјеривања његових становника, хрватски бојовници су на кућама оставили поруку "Чардак је мртав!". Драго Кнежевић је и јуче јавно упитао зашто до сада још нико није одговарао за злочине почињене над Србима из дервентског насеља Чардак. Начелник општине Дервента Милорад Симић истакао је да су Срби из Чардак побијени само зато што нису жељели да оставе своја огњишта агресору. Он је дешавања у Чардаку у априлу 1992. године назвао "српском голготом", а све присутне на јучерашњем парастосу позвао је да не забораве ликове оних Срба из Чардака које су Хрвати тако бескрупулозно побили "на правди Бога". Б. ТЕОФИЛОВИЋ ПAРAСТОС Парастос за убијене Србе испред споменика на Чардаку служили су свештеници Саборног храма Успења пресвете Богородице из Дервенте. Испред споменика умореним чардачким Србима положени су вијенци породица убијених, Скупштине општине и Борачке организације Дервенте, политичких партија и појединаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.