Казна за злочинце пут до помирења и суживота

Почаст су одали чланови породица страдалих, преживјели из колоне и званичници РС. Први пут ове године свештеници Митрополије дабробосанске служили су помен убијеним војницима на мјесту страдања. Прије доласка у Добровољачку улицу служен је парастос у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву.

- Не треба да живимо у прошлости, али након 23 године за злочине над војницима ЈНА у Добровољачкој и другим мјестима у Сарајеву у мају 1992. нико није одговарао и то представља камен спотицања за будући суживот. Сваке године одавде шаљемо поруке мира, а најбоља порука миру била би да се злочинци изведу пред лице правде - рекао је поручник Жељко Пантелић, који се 3. маја 1992. налазио у нападнутој колони.

Истиче да су прије поласка колоне добили изричито наређење да не пружају никакав отпор.

- У складу са договором Алије Изетбеговића са генералима Милутином Кукањцем и Луисом Мекензијем који је био гарант мирног изласка, из колоне нико ни метка није испалио, али је она ипак нападнута - рекао је Пантелић.

Подсјећа да је био у четвртом возилу у колони и да је био заустављен код Команде, а потом заробљен.

- Испитивали су ме и тукли у дворани “Фис”, гдје сам био са осталим заробљеницима. Сјећам се да су ме водили и на неко мјесто гдје су ме окачили на стуб и командовали: “Нишани - пали”. Пуцали су ми поред ува - прича Пантелић.

Некадашњи војник ЈНА Слободан Бојанић сјећа се да је рањен у колони и да су на њих пуцали без икаквог упозорења.

- Било нас је петорица који смо били рањени. Миодраг Ђукић је убијен, погодили су га у главу. Убили су и пуковника Градимира Петровића. Лежали смо рањени пола сата прије него што су нас одвезли до амбуланте и превили, а потом превезли у болницу “Кошево”. У болници су ми нашли нож за конзерве и нека жена ми је тај нож забола у леђа и псовала мајку четничку - сјећа се Бојанић.

Генерал у пензији Душан Ковачевић рекао је да породице страдалих у сарајевској Добровољачкој улици годинама траже да политичари из Сарајева дозволе Суду БиХ да настави истрагу у овом случају и да буду процесуирани сви који су одговорни за почињене ратне злочине. Истиче да постоје чврсти докази за одређене људе који су организовали злочин и извршили напад. 

- Има више разлога зашто је то потребно. Прије свега, без тог процесуирања не може доћи до потпуног измирења народа у БиХ, јер су побијени људи који нису били криви ни за шта - рекао је Ковачевић. Нагласио је да су “структуре са Ејупом Ганићем на челу организовале напад са највећег државног нивоа” и да су они наредили да се изврши напад и побију сви припадници ЈНА у Добровољачкој улици. Ковачевић истиче да постоје подаци да је био предвиђен и атентат на Алију Изетбеговића, јер је “прихватио да разговара са ЈНА”. 

Обиљежавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, потпредсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић, те директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић. 

Савановић је рекао да су невини и недужни младићи страдали само зато што су били у легалној и легитимној војсци бивше Југославије. 
Стевандић је поручио да бошњачки политички врх и врх БиХ треба да дођу на мјесто страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици и поклоне се онима који су невини убијени, који нису нападали, него су излазили из Сарајева.

- Док не буде тога, неће бити правде у БиХ - рекао је Стевандић.

Којић је нагласио да злочини над припадницима ЈНА и Србима у Сарајеву представљају дјело система, те да је посебно апсурдно да овакви злочини, који су дјело политичких, војних и полицијских функционера тадашње РБиХ, нису добили судски епилог.

- Сви добро знамо да постоје бројни материјални докази о овим стравичним злочинима - рекао је Којић и напоменуо да је и поред тога 2012. године међународни тужилац Џуд Романо обуставио истрагу у овом предмету.

Констатовао је да посебно брине то што већ три године Тужилаштво БиХ није радило по притужбама, ни Министарства унутрашњих послова РС, нити породица које су то урадиле посредством својих заступника, односно адвоката.

Обиљежавање 23 године од злочина организовао је Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова. У нападима на више локација у Сарајеву убијена су 42 војника ЈНА.

“Зелене беретке”

Скуп су обезбјеђивале јаке снаге припадника МУП-а Кантона Сарајево, а на сваких десетак метара куда је колона пролазила налазила се полиција. Скуп је углавном протекао мирно и достојанствено, а током служења парастоса дошло је до мањег инцидента када је неколико чланова удружења “Зелене беретке” на мосту Дрвенија, недалеко од мјеста обиљежавања годишњице злочина, развило ратну заставу Армије РБиХ.

Прије доласка колоне из Источног Сарајева у близини моста Дрвенија чланови “Зелених беретки” и Унија ветерана одали су пошту “погинулим браниоцима Сарајева” и истакли да је почетак маја 1992. био “кључни период у одбрани града и БиХ.”

Истрага

У истрази злочина над војницима ЈНА најчешће су помињани Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и Исмет Бајрамовић Ћело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.