Канадски официр на суђењу Караџићу: Муслимани гранатирали свој народ
Хаг - Канадски војни обавјештајац рекао је данас на суђењу некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу да су муслимани артиљеријски гађали сопствени народ у Сарајеву да би за то окривили Србе и изазвали међународну интервенцију против њих.
Свједок одбране, канадски официр изјавио је да је у главној команди Унпрофора у Загребу, гдје је службовао, "било раширено вјеровање да су муслимани били одговорни за неке од најзлогласнијих инцидената" у којима су током рата страдали цивили у Сарајеву.
"Владало је увјерење да муслиманске снаге артиљеријски гађају сопствени народ како би окривили Србе и изазвали међународну интервенцију у своју корист", изјавио је овај заштићени свједок.
Он је нагласио да су, по сазнањима које је имао, муслимани били одговорни за "бар једну" од двије експлозије на пијаци Маркале, јављају београдски медији.
У првој, 5. фебруара 1994. године, погинуло је 66 особа, а рањено више од 140 грађана. У другој, 28. августа 1995. године, страдале су 43 особе, док је рањено 75.
Свјеок је тврдио да му је "један амерички војник" показао слику на којој се види како 5. фебруара 1994. године "једна особа са прозора зграде баца минобацачку гранату" на Маркале.
За другу експлозију испред затворене пијаце Маркале августа 1995. године свједок је изјавио да "није могло бити утврђено са које је стране била испаљена".
Док је боравио у БиХ, свједок је рекао да се увјерио да су припадници Унпрофора, NATO и националних контигената радили на утврђивању "потенцијалних мета" у Републици Српској за нападе авиона NATO. Те информације преносили су Алијанси, а свједок је видио те спискове.
На терену су, по његовим ријечима, били и западни специјалци који су, у и око муслиманских енклава у источној Босни, наводили бомбе NATO авиона на српске циљеве.
Он је рекао да су маја 1995. године ти "истурени ваздухопловни контролори" означили као мету депо за муницију на Палама, који је авијација NATO потом уништила, "обезбиједивши војну предност за муслимане". За то је, према наводима свједока, знао и Руперт Смит, тадашњи командант Унпрофора у БиХ.
Пошто је, по повратку из БиХ, проучио обиман материјал "с ознаком тајности" о збивањима у Сребреници јула 1995. године, свједок, како је рекао, није нашао ниједан доказ да је Караџић "био умијешан или информисан" о масовним погубљењима муслимана које је ВРС, по оптужници, починила пошто је заузела ту енклаву 11. јула 1995.
О првој експлозији на Маркалама данас је свједочио и француски официр који је учествовао у истрази, али је његов исказ, због заштите идентитета, био већим дијелом затворен за јавност.
У Караџићеву одбрану, исказ пред судијама јутрос је дао и британски бригадни генерал Вире Хејз, који је био начелник штаба Унпрофора у Кисељаку код Сарајева од априла до октобра 1993. године.
Хејз је описао тешке преговоре о демилитаризацији Сребренице у прољеће 1993, потврдивши да је Карадзић претходно наредио да се заустави офанзива Војске Републике Српске на ту енклаву и да се омогући приступ хуманитарним конвојима.
Према споразуму од 18. априла 1993. године ВРС и Армија БиХ сагласиле су се да ће Сребреница бити демилитаризована одмах пошто у њу уђе једна чета Унпрофора, навео је свједок.
У складу са договреним, Хејз је дефинисао "сигурну зону" која је обухватала "урбано подручје Сребренице и брда непосредно изнад". Када је 21. априла 1993. године, заједно са ненаоружаним официрима ВРС, отишао у Сребреницу да провјери да ли је демилитаризација спроведена, британског бригадира је у енклави дочекао Насер Орић "који је био наоружан, као и двојица његових тјелохранитеља".
"Са Орићем сам разговарао пола сата и објаснио сам му споразум. Изгледало је да он или претходно није био информисан о томе или да то није у потпуности схватио", рекао је Хејз, додавши да је Орић "нестао" прије него што су га видјели официри ВРС.
Оно што је видио на пунктовима за прикупљање оружја у Сребреници, по ријечима свједока, било је потпуно у складу са наређењем тадашњег генерала АБиХ Сефера Халиловића, које је касније видио, да се употребљиво оружје не предаје под контролу Унпрофора.
Споразум о демилитаризацији, оцијенио је Хејз, није било могуће спровести зато што "ниједна страна није била вољна" да то учини и због међусобног неповјерења.
Суђење Караџићу биће настављено сутра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
