Калабухов: Именовање Кристијана Шмита без руске подршке

Калбихов је истакао да су многи проблеми у БиХ настали због улоге међународног фактора, те да је ОХР анахрони инструмент међународне заједнице.

Он је за “Н1” рекао да унутар Савјета за спровођење мира /ПИК/ нема компромиса и да је сам високи представник Валентин Инцко ријешио да не користи бонска овлаштења.

Одговарајући на питање о томе да Инцко у 10 година мандата високог представника није донио ниједан закон у БиХ, руски амбасадор је упитао “која му је онда сврха ако ништа не ради”.

Калабухов је одбацио тврдње да српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик заступа сецесионистички приступ, наводећи да он ту реторику види као позив на унутрашњи договор.

“То не видим као сецесионистички приступ. Додик каже да се мора договарати и разговарати о томе како ће изгледати БиХ”, сматра Калабухов.

Амбасадор Русије сматра да је у БиХ, након 25 година од Дејтона, дошло вријеме да представници конститутивних народа и грађана формулишу своју визију земље и отпочну дијалог како даље.

“Не могу рећи која је најбоља визија БиХ. Најбоља је она која окупи највише грађана. Наравно свако има своје размишљање каква ова земља мора бити”, рекао је Калабихов.

Он је цитирао ријечи новинара Гојка Берића да БиХ може опстати и живјети у миру само као антифашистичка, антиклерикална и секуларна земља, у којој ће бити поштована људска права и неће бити мржње, расизма и ксенофобије, наводећи да Русија не жели наметати своју визију БиХ.

“Руска Федерација као гарант мировног споразума прати како се он реализује и у случају дисбаланса има балансирајућу улогу. Ако се међународна заједница понаша неизбалансирано ми тада морамо успоставити правилан баланс”, додао је Калабухов.

Он је истакао да Руска Федерација једнако подржава представнике сва три конститутивна народа у БиХ и да никоме на даје предност јер жели добре односе са свима.

Када је ријеч о закону о негирању геницода, Калабухов је рекао да о том питању нема сагласности унутар ПИК-а, напомињући да Русија сматра да то мора бити унутрашња ствар БиХ.

“Шта ако нема политичке воље да се донесе тај закон, зар мора да буде? Парламентарна скупштина БиХ има механизме да води дијалог, иако нема компромиса. Таква ствар о којој нема компромиса може само отежати ствари у БиХ”, Калабухов.

Он је додао да таквог закона који забрањује негирање геноцида немају многе државе, наводећи САД и Русију као примјер.

Када је ријеч о НАТО интерацијама, Калабухов је поновио да је то унутрашња ствар сваке земље, те да је недавно писмо Амбасаде Русије у БиХ у вези са овим питањем, покушај да се представи и друга страна.

“То није била пријетња, већ реаговање на талас публикација у медијима БиХ који показују само позитивне стране НАТО-а, а ми смо хтјели да покажемо и другу страну. Мислимо да европске интеграције БиХ не морају значити да земља не може имати везе са Русијом, која има интересе и жели да развија односе са БиХ и Федерацијом БиХ, а не само са Републиком Српском”, додао је Калабухов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.