Јово Радукић, главни ревизор Републике Српске: Ревизори не могу да раде посао тужилаца

- Није сваки ревизорски налаз или мишљење с резервом или негативно мишљење аутоматски знак да је у питању кривично дјело. Напротив, много је више ревизијских налаза који упућују на слабости у систему интерних контрола и слично. То може створити утисак да је много извјештаја по којима “нешто не штима”, а да је мало процесуирања кривичних дијела - казао је Радукић.

ГЛАС: Негативни извјештаји по аутоматизму иду у тужилаштва, али још није било случајева процесуирања одговорних. Какву сарадњу имате и да ли се ти извјештаји схватају озбиљно?

РАДУКИЋ: Да, тако је прописано Законом о ревизији јавног сектора РС, али то не значи “по аутоматизму” да су ревизори открили кривична дјела и да тужилаштво мора да подигне оптужницу. Таква законска одредба значи да је створена процедура да сви извјештаји који садрже значајан број грешака, неправилности буду достављени тужилаштву када постану коначни. Квалификацију да ли је нешто кривично дјело никако не могу и не смију донијети ревизори. То је искључиво посао тужиоца. Наша улога је да укажемо да ли финансијски извјештаји на истинит и објективан начин одражавају положај субјекта. Немам информацију да неко рад и наше извјештаје “не схвата озбиљно”. Сви, са мање или више пажње и капацитета, разматрају извјештаје, препоруке те предузимају одређене активности из свог домена.

ГЛАС: Главна служба за ревизију објавила је у протеклом периоду, као и ранијих година, извјештаје о ревизији министарстава, републичких институција, установа и општина. Колико сте задовољни поштовањем прописа и гдје су евидентиране најслабије карике система?

РАДУКИЋ: Уз позитивна и мишљења са резервом, било је шест негативних мишљења о финансијским извјештајима и три негативна мишљења по основу усклађености са прописима. Сви негативни извјештаји, осим једног, односе се на домове здравља код којих смо ревизије спроводили први пут, тако да можемо закључити да се код субјеката гдје је ревизија присутна у континуитету знатно побољшава и квалитет извјештаја, али и усклађеност активности са прописима. Нешто више мишљења са квалификацијама се односи на финансијске извјештаје него за усклађеност пословања, тако да ту треба тражити простор за побољшање.

ГЛАС: Да ли има воље да стање буде поправљено?

РАДУКИЋ: Крећемо се у добром правцу, али увијек има простора за унапређење. Ревидирамо различите субјекте који, иако припадају јавном сектору, имају потпуно различит мандат или окружење у којем послују. Тако да грешке и одступања које утврдимо код неког министарства, предузећа, општине или школе не можемо посматрати једнозначно. Воље да се стање поправи има на свим нивоима.

ГЛАС: Служба је успоставила регистар препорука. Да ли има случајева да се намјерно игноришу препоруке? Да ли је стање лошије у републичким и другим јавним институцијама или локалним заједницама?

РАДУКИЋ: Први смо у БиХ успоставили јавно доступан регистар препорука и информација о статусу спровођења, што се показало као добра пракса. Да се “намјерно игноришу препоруке” тешко је утврдити. Одгађања понекад има, а одговорни наводе одређене разлоге и оправдања за то. Ревизори разматрају те разлоге, а када процијене да нису потпуно објективни, могу препоруку да понове или да одређени пропуст квалификују као одступање са утицајем на мишљење. Условно, мишљења са резервом и негативних извјештаја више има код институција и установа у локалним заједницама него на републичком нивоу. Један од разлога је што је најзначајнији број институција републичког нивоа предмет ревизије сваке године, а други што приликом ревизије у јединицама локалне самоуправе обухватамо и такозване ниже буџетске кориснике (центри за социјални рад, домови здравља, развојне локалне агенције, комунална предузећа), тако да, када се све то обухвати у једном извјештају, може изгледати да је локални ниво, условно речено, лошији.

Борба против корупције

ГЛАС: Република Српска је припремила нови сет мјера за јачу борбу против корупције, који обухвата и ревизију, а с циљем унапређења капацитета у тужилаштвима у погледу анализе извјештаја ревизије. Како гледате на то и шта очекујете?

РАДУКИЋ: Били смо активно укључени, што се тиче Стратегије за борбу против корупције од 2018. до 2022. године и сета мјера, у дијелу који се односи на допринос Главне службе. Сарадња са тужилаштвима и другим институцијама које су укључене у стратегију, у мјери у којој то не нарушава дефинисану независност ниједне од институција, јесте и биће присутна. Ревизија има улогу парламентарног надзора, а улога тужилаштва и уопште правосудних институција функционише на другачијим принципима. Има мјеста за сарадњу, али те двије функције не би требало да се преплићу.        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.