Измјене предвиђају да је трећина посланика довољна за кворум

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић каже да су слична рјешења и у пословницима о раду највиших законодавних институција у Федерацији БиХ /ФБиХ/, Србији и Хрватској.

"Циљ измјена Пословника о раду јесте да буде спријечена опструкција рада скупштине и побољшана ефикасност", објашњава Стевандић Срни.

Садашњим одредбама Пословника о раду Народне скупштине Републике Српске кворум за рад постоји ако је на сједници присутно више од половине од 83 народна посланика.

У земљама региона рад скупштина регулисан је пословником о раду, док је у Србији донесен и посебан Закон о Народној скупштини, којим се уређује организација, начин рада и одлучивања, те друга питања од значаја за рад.

Одредбама Пословника о раду Народне скупштине Србије прописано је да кворум за рад у дану за гласање, приликом усвајања записника и утврђивања дневног реда, као и на првој сједници Народне скупштине, постоји ако је присутна већина од укупног броја посланика.

Расправа о тачкама из утврђеног дневног реда сједнице Народне скупштине Србије води се без обзира на број присутних народних посланика у сали за сједнице.

Пословником Хрватског сабора прописано је да се расправа о појединим тачкама из дневног реда води без обзира на број присутних посланика.

Прописано је да је за доношење одлука на сједници Сабора потребно присуство већине посланика, осим ако је Уставом Хрватске или пословником другачије одређено.

Пословником Представничког дома Парламента Федерације БиХ прописано је да кворум за сједницу чини већина посланика, осим ако за одлучивање о појединим питањима Уставом и наведеним актом није другачије утврђено.

Након што је на почетку сједнице утврђен кворум за рад, расправљање о појединим тачкама дневног реда сједнице врши се без обзира на број присутних посланика.

Пословником о раду Дома народа Парламента Федерације БиХ прописано је да кворум за сједницу чини већина делегата у овом дому.

У највишим законодавним институцијама Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Хрватске Пословником о раду дефинисан је и начин обраћања посланика.

У Народној скупштини Републике Српске нико не може да говори док не добије ријеч од предсједника ове институције, а посланици се обраћају са свог посланичког мјеста.

Пословником о раду Народне скупштине Србије прописано је да нико не може да говори на сједници док не затражи и добије ријеч од предсједника скупштине.

Посланици говоре са свог посланичког мјеста у сали, а Пословником је прописано да са говорнице у сали за сједнице Народне скупштине могу да говоре предсједник Републике, предсједник Владе и друга лица, по одобрењу предсједника Народне скупштине.

У пословнику Хрватског сабора регулисано је пријављивање за говор, а нико не може говорити на сједници прије него што затражи и добије ријеч од предсједавајућег.

Овим актом прописано је да се пријаве за говор подносе најкасније до часа након почетка расправе, а предсједавајући даје посланицима ријеч по редослиједу којим су се пријавили.

Пословницима о раду Представничког дома и Дома народа Парламента ФБиХ прописано је да посланици и делегати могу говорити само када затраже и добију ријеч од предсједавајућег, а пријаве за учешће у расправи могу се подносити до истека претреса.

Предсједавајући даје ријеч редослиједом у којем приоритет излагања имају предлагач акта, овлашћени представник радног тијела које је разматрало акт, представник клуба посланика, према броју посланика који чине клуб, а затим посланици по реду како су се пријавили.

Измјене Пословника о раду Народне скупштине Републике Српске требало би да буду усвојене у првом кварталу наредне године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.