Измјена Закона о одбрани ускоро на дневном реду?

Српски члан Предсједништва БиХ и предсједник СНСД-а Милорад Додик је послије састанка са лидерима СДА и ХДЗ-а БиХ Бакиром Изетбеговићем и Драганом Човићем, одржаном у сриједу, изјавио је да ће Република Српска покренути иницијативу према заједничким органима власти да се промијене одређени акти који су другачије говорили у вези са њеним захтјевом о војној неутралности.

Додик је поновио и тада да је званична политика Републике Српске војна неутралност, а да у ФБиХ мисле да БиХ треба да се креће према НАТО-у.

- То питање може да остане у дебатама. Оно не може да добије сагласност у виду одлуке из низа разлога, али је веома реално и рационално за схватање да оно неће нестати зато што ми из РС сматрамо да треба бити другачије - навео је Додик.

Додиков савјетник Срђан Перишић сматра да је потребно да се сва питања о којима нема консензуса заобиђу и да се ради на стварима о којима се може постићи договор како би се земља развијала. Перишић је нагласио да тако ради и Швајцарска која има сличан политички систем као и БиХ.

- На то указује Додик када говори да се заобиђу проблеми. Ниједно питање гдје нема консензуса не смије да кочи. Најавио је да ће, када буду разговори о томе на нивоу БиХ, Република Српска изнијети свој став, а који је у складу са резолуцијом о заштити уставног поретка и војној неутралности коју је усвојила Народна скупштина. У Закону о одбрани БиХ, који је усвојен 2005. године, пише да ће БиХ ући у НАТО. Све су то закони који се морају да мијењају из перспективе Републике Српске. Видјећемо шта ће бити из перспективе Бошњака. Све су то теме за будуће разговоре, али не смију да нас сада коче. Треба да се угледамо на земље које имају сличне политичке системе као у БиХ - каже Перишић.

Додик је, нагласио је Перишић, подвукао да не смије ни једно питање о којем нема консензуса да кочи развој и да ће о томе бити ријечи у наредном периоду.

- Закони су направљени да се поштују, али и да се мијењају. Не могу бити вјечни и морају да прате ток времена и међународну ситуацију. Република Српска иде корак испред Федерације и БиХ јер њене институције прате те токове. Међународни поредак сада није исти као што је био 2005. или 2009. године - рекао је Перишић.

Делегат СНСД-а у Дому народа БиХ Душанка Мајкић каже да је члан 84. Закона о одбрани практично једини правни акт у којем се децидирано говори о опредјељењу БиХ за чланство у НАТО.

- То би се морало промијенити зато што је нелогично и неприродно да се законом којим треба само да се одреди како треба да изгледају Оружане снаге, унапред дефинише да ћете бити чланица неког војног савеза. Само тим накарадним чланом закона се говори о НАТО-у, а све остало је “причам ти причу”, јер не постоји више ниједна одлука ниједног парламентарног дома о томе. Предсједништво БиХ се нешто дописивало, али не постоји више ниједна валидна одлука о том питању осим тог несрећног члана 84. - каже Мајкићева.

Она се слаже да ће из ФБиХ тешко пристати на то да се тај члан закона промијени, али истиче да су у том ентитету колико до јуче били експлицитни да нема договора ни о чему док се не договори МАП, а сад се види да су почели полако да ублажавају став.

- Мој став је да се треба промијенити Закон о одбрани, а може ли се умјесто тога направити неки бајпас, па усвојити неки акт којим би се замрзнуле те активности, заиста не бих шпекулисала. У овој земљи све може, а ништа не мора - каже Мајкићева.

Шеф Српског клуба у Представничком дому Парламента БиХ и предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић је нагласио да је иницијатива добра јер је јасно да се Српска мора држати Резолуције о војној неутралности.

- У БиХ нема сагласности у вези са питањем приступања НАТО или било којем другом војном савезу. Ако је то чињеница, требало би да нађемо документ на заједничком нивоу који одговара томе, а он гласи да у БиХ не постоји сагласност за приступање било којим војним интеграцијама - рекао је Стевандић. 

Из Републике Српске је крајем прошле године поручено да је садашњи ниво односа сарадње БиХ са НАТО примјерен постојећем регионалном безбједносном оквиру и опредјељењу сусједних држава потписница анекса један Б Дејтонског споразума и да га на том нивоу треба одржавати, али и пратити понашање Србије на том плану, као једне од потписница и гаранта Дејтона.

МАП

БиХ је почетком децембра прошле године добила позив да достави свој први Годишњи национални програм за НАТО. Тај документ је неколико пута долазио на дневни ред сједнице Савјета министара БиХ, али је скидан због противљења министара из Српске.

Закључци

Активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО-у (МАП) и активности које се спроводе у том контексту биле су кључна тема састанка одржаног  крајем децембра прошле године, а који је сазвала предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

Оцијењено је да рјешења у Резолуцији о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности представљају једини оквир за дјеловање свих органа и представника Српске. Закључено је и да је неопходно приступити измјенама Закона о Оружаним снагама БиХ на начин да се уклоне правне одредбе којима су изабрани представници обавезују да дјелују на реализацији БиХ пута ка НАТО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.