Инцко: Имате право на слободу говора, али не на референдум!

СРНА: Зашто је OHR још у БиХ и која је његова објективна улога посљедњих година?

ИНЦКО: Као што вам је познато, у фебруару 2008. године Савјет за спровођење мира усвојио је такозвани програм "пет плус два", у којем су наведени циљеви и услови које је потребно испунити за затварање OHR-а. Најједноставнија чињеница је да тај програм још увијек није спроведен у дјело и да Савјет за спровођење мира стално подсјећа власти БиХ да се OHR неће затворити све док се то не промијени.

Умјесто да остваре резултате из програма "пет плус два", одређене власти у БиХ и политички актери радије се фокусирају на активности које директно оспоравају кључне мјере предузете на спровођењу Дејтонског мировног споразума, као и темељне одредбе овог документа, између осталог и недавним мјерама у вези са најављеним референдумом у Републици Српској.

Дакле, одговорност је на органима БиХ, а то је да се оствари програм "пет плус два", укључујући и пуно поштивање Дејтонског споразума.

Када је ријеч о улози високог представника, допустите да овдје будем потпуно јасан - мој мандат као високог представника, коначног тумача цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума, остаје непромијењен. И то је правна чињеница.

СРНА: Сматрате ли да је нормално што су сви дијелови Сарајева /номинално главног града БиХ/ облијепљени натписима да су "српске убице", "српски фашисти" извршили злочине, а да нема сличних табли због злочина над Србима – од Другог свејтског рата до оних из деведесетих година? Може ли се живјети заједно у таквој атмосфери?

ИНЦКО: Апсолутно вјерујем да је могуће да сви народи живе заједно у атмосфери толеранције и узајамног поштовања. Помирење је можда циљ који је најтеже постићи јер се тиче емоционалних аспеката сукоба, али томе сви треба да теже. Вјерујем да највећи број људи у БиХ на свим странама то боље разумије од доста њихових лидера.

Они који су погинули, страдали - а то значи све жртве - заслужују наше најдубље поштовање. Морамо их се сјећати и осигурати да будуће генерације остану опредијељене за мир, толеранцију и узајамно разумијевање.

Нађите ми особу која сматра да су одмах након Другог свјетског рата Француска и Њемачка биле пријатељи. Па ипак, данас су оне најближи савезници и стубови Европске уније.

У БиХ морамо урадити исто – показати више разумијевања за туђу патњу, више поштовања једних према другима и покушати да се окренемо будућности. То се односи на све. Понављам, вјерујем да највећи број људи који не припадају политичкој класи ово инстинктивно разумију и желе. Политичари морају достићи грађане. Мора се водити дијалог и мора се заједно градити будућност.

СРНА: Сви покушаји уставних промјена и промјена Дејтонског уговора пропали су. Зашто су изгубљене толике године у расправама за које се знало да не могу успјети, а нико није инсистирао на економским питањима, укључујући ту и међународне факторе и OHR?

ИНЦКО: Уз све дужно поштовање, мислим да није високи представник тај ко треба да одговори на то питање, него су то они које су грађани изабрали да воде ову земљу. Умјесто да налазе компромисе од којих би сви имали користи, превише њих је изабрало пут међусобних оптужби и ускогруде политике која служи само њима самима.

Такође, кад смо већ код тога, њих питајте зашто се нису окренули економији и отварању радних мјеста за младе. Зашто нису створили боље услове за страна улагања? Они се баве тражењем неког кога ће окривити за све и одржавањем политике мржње и подјела, умјесто да земљу поведу напријед ка њеној евроатлантској будућности.

СРНА: Да ли данас мислите да је било нормално, са правне и хумане стране, скидати људе са изабраних функција, затварати их под разним оптужбама и ускраћивати им право да раде? Како гледате на тужбе које ти појединци, махом из Републике Српске, улажу или најављују против OHR и ваших претходника, како у БиХ, тако и пред европским судовима?

ИНЦКО: Све моје и одлуке мојих претходника донесене су у складу са мандатом високог представника, према Дејтонском мировном споразуму. Све санкције изречене против појединаца до сада су укинуте.

СРНА: До данас нема ни једне пресуде против налогодаваца великих злочина над Србима попут Добровољачке, Тузле, Сијековца, Возуће, сарајевских ликвидација, Атифа Дудаковића... Огроман је несразмјер између броја осуђених Срба и осталих?

ИНЦКО: Свакој особи која је починила ратни злочин треба да се суди. Они за које се утврди да су криви, треба да буду кажњени. И ту нема изузетака. Тачка.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и домаћим судовима одржана су суђења за бројне случајеве ратних злочина, али исто тако је чињеница да су многи злочини остали некажњени. Тај недостатак треба да се ријеши и дјелимично се то и чини помоћу државне стратегије за кривично гоњење случајева ратних злочина.

Међутим, мислим да је фрустрирајуће да се највећи дио јавне дискусије о правосуђу на нивоу БиХ не бави позитивним мјерама које су потребне да би се поправио његов рад, него тиме како ослабити или укинути ове институције. То више личи на политичку реторику, него на озбиљну намјеру да се ствари поправе.

СРНА: Врх Српске најављује референдум о Суду БиХ – зашто се противите праву грађана да се изјасне о стварима које их се тичу?

ИНЦКО: Грађани имају право на слободу говора и могу изражавати своје ставове о сваком питању. То нико не спори. Међутим, референдум, према дефиницији из уставно-правног оквира Републике Српске, и одлука о референдуму која је недавно усвојена у Народној скупштини, представљају више од истраживања јавног мњења.

И Устав Републике Српске и Закон Републике Српске о референдуму признају принцип према којем Народна скупштина може организовати референдуме само о питањима која спадају у надлежности ентитета. Међутим, референдум о коме причамо односи се на питања која се тичу закона о Суду БиХ и Тужилаштву и спровођењу њихових одлука на територији Републике Српске, што, према Уставу БиХ, спада у надлежности на нивоу БиХ.

Он се такође бави и овлаштењима високог представника, која проистичу из међународног права. Укратко, питања којима се референдум бави не спадају у надлежности ентитета.

Као што општина Лакташи не би могла организовати референдум о томе да ли грађани те општине треба да поштују одлуке судова Републике Српске, тако ни Република Српска не може организовати референдум о томе да ли треба поштовати овлаштења правосудних институција БиХ. То је једноставно тако.

Међутим, представници из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ имају могућност да предложе измјене закона који се односе на правосудне институције БиХ у редовној законодавној процедури, као што су некад гласали приликом усвајања закона о Суду и Тужилаштву БиХ.

Ја мислим да грађани у Републици Српској треба да се упитају зашто њихови изабрани лидери троше вријеме и енергију на референдум о питању које је изван њихове надлежности и које подрива темеље Дејтонског споразума и ризикује даљу изолацију за Републику Српску.

Можда би органи Републике Српске требало да питају грађане шта мисле о томе шта правосудни органи чине у вези са борбом против корупције умјесто што покушавају ослабити способност БиХ да се бори против корупције.

СРНА: У Републици Српској јавност не жели да БиХ уђе у NATO. Подржавате ли право људи да на референдуму изразе свој став о томе, што је европска демократска пракса?

ИНЦКО: Чланство у NATO-у је озбиљна ствар и када о томе говоримо морамо бити озбиљни и избјегавати било какву генерализацију.

Нико није натјерао БиХ у чланство у NATO-у. Чланство у тој организацији и у Европској унији је јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ. Циљ БиХ да ступи у чланство NATO-а садржан је и у одредбама Закона о одбрани БиХ који је имао велику подршку у Парламентарној скупштини БиХ, гдје је усвојен са потребном ентитетском већином 2005. године. Овај закон обавезује надлежне органе БиХ да спроводе потребне активности да се тај циљ оствари.

Осим тога, у децембру 2006. године, Предсједништво БиХ је усвојило одлуку о прихватању Оквирног документа NATO-овог програма "Партнерство за мир", након чега је предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић потписао Оквирни документ, чиме је омогућио да БиХ постане чланица Евроатлантског партнерског савјета. Овај Оквирни документ, који је потписао Радмановић, представљао је формални темељ за "Партнерство за мир". То су чињенице.

Искористите ваше новинарске изворе да потврдите ове информације и пружите грађанима добру услугу тиме што ћете им то пренијети коректно.

И када већ причамо о чланству у NATO савезу, дозволите ми да вас подсјетим на кораке које је БиХ предузела у том погледу. Још од 2008. године БиХ је ангажована у оквиру интензивираног дијалога са NATO-ом. БиХ је позвана да се придружи Акционом плану за чланство, уз услов рјешавања кључног питања перспективне војне имовине коју ће и даље користити оружане снаге и која треба да буде укњижена на БиХ. То питање је и даље један од основних услова за ступање у Савез.

Према томе, умјесто да спекулишемо, боље да се усредсредимо на зацртане циљеве и оно што треба да се уради.

СРНА: За разлику од Републике Српске, до данас у дијеловима Федерације БиХ није испуњен принцип из Сарајевског споразума који је наложио свим парламентима да и Србе означе као конститутиван народ. Како је могуће да OHR, који се сматра институцијом која се стара о спровођењу Дејтона, никада за 15 година није увела санкције одговорнима нити реаговала на кршење тих основих људских и уставних права?

ИНЦКО: Након доношења амандмана на Устав Федерације БиХ с циљем спровођења одлуке Уставног суда о једнакости конститутивних народа, Срби имају иста права као и остали конститутивни народи у цијелој Федерацији. Ове одредбе у Уставу Федерације односе се и на кантоне.

Ипак, и даље постоје озбиљни проблеми у оба ентитета са институцијама које не поштују уставе и законе. На примјер, у Републици Српској Уставни суд не спроводи поступак рјешавања виталног националног интереса како је то предвиђено Уставом. У оба ентитета недовољно је испоштован уставни захтјев који се односи на пропорционалну заступљеност конститутивних народа и такозваних "осталих" у јавним институцијама у складу са пописом из 1991. године.

Према томе, наводи да је овдје ријеч о дуплим аршинима једноставно не одговарају чињеницама.

СРНА: Како гледате на терористичке пријетње које се стално упућују БиХ из такозване "Исламске државе" и на натписе и репортаже из европских медија о центрима за обуку муџахедина у БиХ?

ИНЦКО: Тероризам је глобална пријетња и БиХ није искључена из тога, као ни друге земље. БиХ има институције које су задужене за превенцију и истраживање свих терористичких пријетњи и адекватно дјеловање. Сваки ефикасан систем јавне безбједности захтијева сарадњу свих агенција за спровођење закона и других безбједносних агенција.

Било би јако добро да те агенције комбинују напоре и тијесно сарађују у њиховом спровођењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.