Хрватска блокира истраге за злочине

Саговорник "Гласа Српске" из правосуђа БиХ каже да је став Министарства правосуђа Хрватске да треба одбијати све захтјеве за међународном правном помоћи које шаље Тужилаштво БиХ, а који се односе на те истраге. До сада је евидентирано десетак таквих предмета који се односе на хрватске држављане са пребивалиштем у Хрватској.

- Ријеч је о високопозиционираним ратним официрима ХВО-а и Хрватске војске који су осумњичени да су починили ратне злочине у БиХ. Такав однос Хрватске кулминирао је кад Тужилаштво БиХ није прихватило приједлоге да поједине предмете уступи Хрватској уз образложење да је досадашња пракса показала да Хрватска или одбацује оптужбе или те предмете ставља ад акта - каже наш саговорник.

Истиче да у Министарству правосуђа Хрватске, поред коришћења квалификација које им не одговарају, то образлажу и чињеницама да правосуђе БиХ у тим предметима ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ из 2003. године, умјесто Кривичног закона СФРЈ.

- Један од тих случајева је и предмет против генерала ХВО-а Златана Мије Јелића који је осумњичен за ратни злочин над бошњачким цивилима у Мостару. Тај предмет стигао је из Хашког трибунала. Тужилаштво БиХ подигло је крајем прошле године оптужницу против њега, али је он побјегао у Хрватску и никад се није појавио на рочиштима у Суду БиХ. Чак је челницима правосуђа БиХ из Хрватске стигао званичан допис у коме је исказана забринутост због позива упућеног Јелићу - каже наш саговорник.

Због проблема у процесуирању хрватских држављана Министарство правде БиХ обратило се и Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ, али спорење у вези са истрагама о ратних злочина и даље траје.

- То не могу да ријеше министри правде БиХ и Хрватске, али ни ВСТС. Једна од опција је да Тужилаштво, а затим и Суд БиХ, донесу одлуку о промјени квалификације кривичних дјела за која су осумњичени некадашњи припадници ХВО-а и ХВ, али то се сигурно неће десити и било би неприхватљиво - каже наш извор.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић није желио да улази у односе других институција истичући да је њихова сарадња са Државним тужилаштвом Хрватске добра.

- Та сарадња је добра и интензивна као и са Тужилаштвом Србије за ратне злочине и одвија се на највишем нивоу. Не знамо какви су односи других институција - рекао је Грубешић.

Из ВСТС-а и Министарства правде БиХ нисмо добили одговоре на питања у вези са овим проблемом.

Министри правде БиХ и Хрватске Јосип Грубеша и Анте Шпрље прошлог мјесеца су у Сарајеву разговарали о проблемима између двије земље када је ријеч о процесуирању ратних злочина и о начинима њиховог рјешавања. Шпрље је истакао забринутост хрватских власти због неуједначености правних квалификација које се користе у одређеним оптужницама и истрагама за ратне злочине почињене на подручју БиХ против хрватских држављана, који се налазе у Хрватској.

Главни тужиоци БиХ и Хрватске Горан Салиховић и Младен Бајић потписали су у јуну 2013. године протокол о сарадњи у процесуирању предмета ратних злочина. То је требало да онемогући осумњичене за ратне злочине да избјегну правду изван граница њихових земаља.

Позиви

Министарству правосуђа Хрватске не свиђају се ни позиви које Тужилаштво БиХ шаље учесницима кривичног поступка у вези са ратним злочинима.

- Приговорили су да се осумњиченим припадницима ХВО и Хрватске војске у тим позивима пријети привођењем или новчаном казном ако се не одазову позиву. Они сматрају да правосуђе БиХ тиме крши одредбе међународних уговора који су на снази између двије државе - каже наш саговорник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.