Хирург из Сребренице у клубу Сејдић и Финци

Сејдић и Финци, челници ромске и јеврејске заједнице у БиХ, поднијели су раније тужбе након што се као припадници националних мањина нису могли кандидовати за делегата у Дому народа Парламента и члана Предсједништва БиХ. Зорнићева, члан СДП-а БиХ, придружила им се, јер не може да се за те позиције кандидује као "грађанка БиХ". Посљедњи у низу је Пилав, који је поднио апелацију суду у Стразбуру, јер му, као становнику РС, није било омогућено да се кандидује за бошњачког члана Предсједништва БиХ. Иако су прохујале године од када су Сејдић и Финци добили процес и властима у БиХ наложено да измјеном Устава и Изборног закона отклоне дискриминацију, то још није учињено због изостанка договора странака у ФБиХ.

Европски суд за људска права одлучио је да БиХ мора да исплати Пилаву 6.607 евра за покривање трошкова пред тим и домаћим судовима, али је одбио његов захтјев да му буде исплаћена одштета. Пилав је тражио да му буде исплаћено 185.581 евро, јер би, како је наведено у жалби, толико зарадио да је 2006. и 2010. године изабран за члана Предсједништва БиХ. Осим тога, тражио је и 20.000 евра као личну надокнаду. Суд је једногласно констатовао да му је прекршено право из Конвенције о заштити људских права и фундаменталних слобода, али је одбио његов захтјев да му буде исплаћена одштета.

Заступник Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права Моника Мијић казала је "Гласу Српске" да је суд одлучио само да су повријеђена изборна права и да је то довољна сатисфакција.

- На трагу раније праксе Европског суда за људска права у вези са изборним правима оваква пресуда била је и очекивана, тако да ће Устав у том смислу морати бити промијењен. Ово представља упутство за начин мијењања Устава како би било омогућено и конститутивним народима који живе у различитим ентитетима да без дискриминације на основу етничке припадности или мјеста пребивалишта имају могућност да се кандидују за члана Предсједништва БиХ - каже Мијићева.

Додаје да то није децидно наведено у пресуди, јер у већини пресуда суд само утврди повреду права, али да је обавеза државе да отклони ту мањкавост.

- Суд углавном у пресудама не даје никакве наредбе, осим када је ријеч о пилот пресуди или о понављајућим случајевима у којима држава још није извршила раније пресуде. Иначе, та повреда и даље не погађа само Пилава, него и све остале који живе у различитим ентитетима, дакле Србе који живе у ФБиХ и Бошњаке и Хрвате који живе у РС. Дужност државе је да отклони повреде права свих особа које су на исти начин погођене том повредом - појаснила је Мијићева.

Замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ Александра Пандуревић сматра да је одлука суда била очекивана.

- Пресуда је компатибилна с одлуком коју је тај суд донио у случају "Сејдић и Финци". Њеном примјеном била би ријешена и пресуда у случају "Пилав". Примјена одлуке у случају "Сејдић и Финци" није ни била проблем, већ проблем представља што су се кроз ту пресуду покушавала ријешити друга питања - казала је Пандуревићева.

Пилав је изјавио да је пресуда донесена након скоро десет година и сматра да је суд из политичких разлога одуговлачио, јер је одлука у случају "Сејдић и Финци" била предмет спотицања у политичким процесима.

- Можда је суд покушао да остави времена БиХ да имплементира ту одлуку не товарећи нови терет у облику нове пресуде. Очигледно је да су сви кредити потрошени и пресуда је угледала свјетло дана. Она иде у корист свих обесправљених људи у БиХ - сматра Пилав.

Његов адвокат Дамир Арнаут изјавио је да је постигнута правна сатисфакција и да се не дешава често да суд уважи готово све захтјеве апликанта и одбаци све захтјеве агента БиХ.

Кандидатуре

Илијаз Пилав, који ради као љекар у Сребреници, кандидовао се 2006. и 2010. године за члана Предсједништва БиХ, али је Централна изборна комисија одбила кандидатуру. Апелација је 2007. године предата Европском суду за људска права након спроведених поступака пред домаћим правним инстанцама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.