Хаг: Суђење Хаџићу и без њега

У поднеску упућеном расправном вијећу, тужилац Даглас Стрингер нагласио је да је "у интересу правде" да процес буде настављен и окончан, чак и ако оптужени Хаџић не буде у стању да у њему директно учествује.

Према ранијим поднесцима, којим је одбрана затражила привремено ослобађање оптуженог ради лијечења, Хаџич болује од тумора у поодмаклој фази, а од 26. фебруара требало је да буде подвргнут хемотерапији.

"Тужилаштво захтјева да расправно веће нареди наставак суђења ради окончања доказног поступка одбране, ако буде неопходно, ...и када је оптужени неспособан да присуствује. С обзиром на поодмаклу фазу суђења и лоше здравствено стање оптуженог, у интересу је правде да одбрана буде брзо настављена на начин који ће обезбједити правичност и интегритет процеса", пише у данашњем поднеску тужиоца Стрингера.

Како образлаже заступник оптужбе, Хаџићево право да присуствује суђењу "није апсолутно" и може бити ограничено како би се спречио "значајан поремећај процеса".

Тужилац је назначио и да Хаџић суђење може пратити и преко видео везе из судског притвора, али и да процес мође бити настављен и без његовог присуства, уколико га болестт спречи.

Према правилима Трибунала, суђење у одсуству оптуженог није могуће. Хаџић је оптужен за злочине над Хрватима и другим несрбима током сукоба у Хрватској.

О захтјеву тужилаштва, као и о ранијем Хаџићевом захтјеву да буде пуштен на привремену слободу, одлучиваће ускоро расправно веће предсједавајућег Гија Делвоа из Белгије.

Одбрана је у захтеву поднетом 20. фебруара, по први пут, прецизирала да Хаџић болује од тумора и да је болест "у коначној фази". У поднеску се прецизира да пацијенти слични Хаџићу живе у просеку још "17 мјесеци", а да је вријеме до раста тумора и "озбиљне онеспособљености" пацијента око пола године.

"Двије четвртине до двије трећине пацијената је мртво у року од двије године од постављања дијагнозе", тврдио одбрана. Хаџићу је, како се наводи у поднеску, дијагноза постављена у новембру 2014.

Суђење Хаџић у Хагу је у прекиду од октобра прошле године, када му је позлило у судском притвору.

Одбрана је подвукла да је љекарским прегледима утврђено да је Хаџић "сувише болестан да би му се судило" бар током наредна четири мјесеца. Браниоци прецизирају, наводећи налазе специјалиста, да је Хаџић до сада смршао 10 килограма услијед болести и лијечења.

Исто тако, "сувише је болестан да би постојао ризик да он побјегне", ако би био привремено ослобођен.

Браниоци су потцртали да је у сијледећим планираним фазама лијечења неопходно да се пацијент што више одмара "што је немогуће у притворским условима". Тим прије што је преглед Хаџића магнетном резонанцом планиран тек у мају ове године.

Одбрана се позива на одлуке којим је Трибунал својевремено привремено ослободио генерале Војске Републике Српске Момира Талића и Ђорђа Ђукића због неизлечиве болести. Обојица су умрли убрзо по ослобађању.

Хаџићева одбрана је опширно цитирала налазе двојице специјалиста о неспособности њиховог клијента да учествује у процесу.

Хаџића су, као посљедњег оптуженог у бекству, власти Србије ухапсиле у љето 2011. Суђење је почело у октобру 2012. У тренутку прекида процеса, у току је била Хаџићева одбрана.

Оптужница Хаџића терети за прогон Хрвата на расној, вјерској и политичкој основи, истребљење, убиства, незаконито притварање, мучење, нечовечна дјела, депортацију и присилно премештање, 1991-93. у источној Славонији и Книнској крајини. Та дела квалификована су као злочини против човјечности.

Оптужен је и за кршење закона и обичаја рата: убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање насеља неоправдано војном потребом, уништавање вјерских објеката и пљачку приватне и јавне имовине.

Циљ тих злочина, по оптужници, било је трајно и насилно уклањање несрпског становништва ради укључивања великог дјела територије Хрватске у уједињену српску државу.

У том "удруженом злочиначком подухвату", по оптужници, Хаџић је учествовао заједно са тадашњим предсједником Србије Слободаном Милошевићем, Миланом Мартићем, Миланом Бабићем, Јовицом Станишићем, Франком Симатовићем званим Френки, Војиславом Шешељом, Радованом Стојчићем званим Баџа, генералима ЈНА Вељком Кадијевићем и Благојем Аџићем, Радмилом Богдановићем, Михаљем Кертесом и Жељком Ражнатовићем званим Аркан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.