Гасовод кроз Српску камен у ципели Вашингтона

Наводи се ово у извјештају помоћника шефа америчке Агенције за међународни развој (УСАИД) за Европу и Евроазију Ерин Маки, која је 23. маја изнијела овај Бајденов план пред поткомитетом за Европу Комитета за спољне послове Представничког дома, а који би требало да буде спроведен углавном преко “цивилних пројеката” ове организације.

Образлажући га она је навела како је овај новац неопходан, јер Русија жели да “искористи несугласице на западном Балкану како би нарушила мир и стабилност”, истичући да руски малигни утицај далеко превазилази границе Украјине, Бјелорусије и Молдавије.

- Русија настоји да искористи локалне пукотине на балканским просторима с циљем нарушавања мира и стабилности, а сијањем или заоштравањем раздора међу етничким групама, те континуираним напорима да се поткопају демократија и политички процеси. Предсједников захтјев за 108 милиона долара би обезбиједио кључна средства за рјешавање овог злонамјерног утицаја Кремља - истакла је Макијева.

Добар дио њеног излагања био је посвећен ситуацији у Молдавији, Јерменији, Азербејџану, али и Сјеверној Македонији, Албанији и БиХ. Макијева је овом приликом рекла да је у БиХ свеприсутан злоћудни утицај Кремља, те да је овај новац неопходан како би се то коначно зауставило.

- Јачање владавине права и темеља демократске слободе сада је важније него икад, јер лидер Републике Српске Милорад Додик појачава своју опасну реторику конфронтације, промовише дискриминацију, напада на новинаре и представнике цивилног друштва и пријети сецесијом - истакла је Макијева коментаришући то у контексту Додикове посљедње посјете Кремљу.

У том контексту она је навела и како би БиХ требало помоћи да не буде зависна од руских енергената, посебно гаса, јер с њим Русија наводно шири свој утицај у БиХ, што би, према њеном мишљењу, требало спровести кроз америчку помоћ у реформи и реструктурирању унутрашњег сектора природног гаса у БиХ. На крају је поручила и како ће дио овог новца, не само за БиХ, већ и остале балканске земље, бити искоришћен за финансирање регионалних медија и програма цивилног друштва који се супротстављају дезинформацијама.

- Изазови са којима се суочавамо у региону Европе су сложени, а нови ресурси би УСАИД-у омогућили да подржи кључне интервенције у низу сектора, а у име америчког народа - поручила је она.

Ово је, иначе, први пут да се у неком од оваквих извјештаја, када је у питању БиХ и америчка борба против наводног руског малигног утицаја, помиње и гасни сектор, а што се некако поклопило и са реакцијама из Амбасаде САД, али и делегације ЕУ у БиХ. Они сматрају да је БиХ у потпуности зависна од једног извора, увоза руског природног гаса преко “Турског тока”, што, како су истакли, БиХ чини рањивом.

- Јужна интерконекција ће допринијети јачању интеграције БиХ у европско тржиште гаса и повећању сигурности снабдијевања. Зато би БиХ требало да убрза израду главног пројекта интерконекције, те усвоји закон о пројекту јужног интерконектора који би се повезао на хрватску гасну мрежу - наведено је у њиховом саопштењу.

Ова јужна интерконекција, у ствари, би требало да буде спона са терминалом ЛНГ гаса на острву Крку, у који углавном стиже укапљени гас произведен у САД.

Политиколог Филип Матић каже како га нимало није изненадило све ово и ново упумпавање америчког новца, а посебно у БиХ, које је интензивирано посљедњих неколико година.

- Борба против наводног руског малигног утицаја у БиХ само је оправдање и иза ње се, у ствари, крију само покушаји Америке да се боље позиционира на овим просторима. Она се користи како би Вашингтон проширио свој геополитички, али и економски утицај, што, уосталом, можемо видјети и из овог новог Бајденовог плана, да Вашингтон буде један од главних актера у спровођењу реформе гасног сектора у БиХ. И у тим њиховим наумима наравно да им сметају намјере Српске да изгради свој гасовод преко којег би се БиХ могла снабдијевати руским гасом и учиниће све да га “минирају”. Они, у ствари, на овај начин шире амерички малигни утицај, који је колонијални, никако демократски - каже за „Глас Српске” Матић.

Наводи и да је, колико је њему познато, руски гас далеко јефтинији од америчког, те да ће грађани ФБиХ највише испаштати због једне такве политике коју промовишу како марионете из ЕУ, тако и поједини бошњачки политичари, попут Дениса Бећировића и Жељка Комшића.

- Под плаштом демократије Вашингтон, у ствари, шири свој монопол. Нема ту слободе тржишта. Нема ту доброг за нас, иако они наводе како то чине због наше будућности. Погледајмо само шта се дешава у Украјини. Ових дана смо могли чути Зеленског који је рекао како је Украјина спремна и отворена за улагања у енергетски сектор. Америчке компаније су већ као хијене скочиле - додао је Матић. 

Слично мишљење дијели и професор међународне политике Срђан Перишић који каже како је БиХ сигурно један од већих каменчића у геополитичкој ципели Вашингтона који тренутно највише жуља Бијелу кућу због политичких ставова Српске која не жели да прекида своје пријатељске односе са Москвом. Наводи и да није тајна ни да УСАИД није никаква хуманитарна, ни невладина организација која шири демократију и унапређује цивилно друштво.

- Сада их, како ствари стоје, највише жуљају пројекти које Српска планира да спроведе. А ту је, наравно, и гасовод. УСАИД није ништа друго до продужена рука Вашингтона и ЦИА. Стога мислим да би Влада Републике Српске, и наравно Народна скупштина, требало што прије да донесу закон о регистру тајних агената, који већ имају поједине земље, па и сама Америка. Нема другог начина да се заштитимо. Тада бисмо видјели ко све ради за које иностране владе и због чега - истакао је Перишић за “Глас Српске”.

Милијарда

САД су до сада издвојиле више од милијарду долара “помоћи” која је послужила за финансирање разних невладиних организација, али и медија на просторима источне Европе и западног Балкана, који су требали да се боре против руског малигног утицаја. С тим циљем САД су још половином 2017. основале “Фонд за борбу против руског утицаја” (CRIF), који је требало да “помогне” земљама рањивим на руски утицај. Према извјештају Стејт департмента, САД су у периоду од 2017. до 2021. године преко CRIF-а потрошиле 1,02 милијарде долара за финансирање ових активности. Трећина тог новца, 365 милиона долара, стигла је на просторе бивше Југославије. БиХ је добила највише - 81 милион долара. Оно што и сада упада у очи јесте да је БиХ један од највећих каменчића у овој америчкој геополитичкој ципели, којом је Вашингтон загазио на балканске просторе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.