Два мјесеца не желе да доставе пресуду Лукајићу

Пуковник Лукајић јуче је “обиљежио” и тачно 365 дана откако га је 30. јуна прошле године хрватска полиција ухапсила у Личком Петровом Селу док је са члановима Удружења “Јадовно 1941” путовао на обиљежавање 77 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно - Паг.

Његова супруга Ружица Лукајић каже за “Глас Српске” да се њеном мужу из дана у дан погоршава здравствено стање због неправде која му је нанесена.

- Половином прошле седмице сам била код њега у посјети и његово психичко стање је све лошије, јер се све теже носи са неправдом којој је изложен. Пуна два мјесеца нисмо добили пресуду, због чега не можемо да се жалимо, али нећемо одустати док не докажемо његову невиност - каже Ружица.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је увјерен у невиност пуковника Лукајића, истичући да је у цијелом случају превише нелогичности.

- Прилично је нелогична експресна брзина цијелог судског поступка, јер је суђење завршено за око четири мјесеца, а наставак нелогичности је одуговлачење са слањем отправка пресуде. Међутим, суштина је да пуковник Лукајић није крив за оно због чега је првостепеном пресудом осуђен - каже Којић.

Он подсјећа да је управо “Глас Српске” прије мјесец дана објелоданио да су свједоци на основу чијих исказа је осуђен пуковник Лукајић лажно свједочили и против пензионисаног саобраћајног полицајца из Сплита Мирка Граорца, који је пред Жупанијским судом у Сплиту осуђен на 15 година затвора због ратних злочина које је починио као командир страже у логору на Мањачи, иако никада није крочио на Мањачу, нити учествовао у Одбрамбено-отаџбинском рату.

- Покушао сам да проникнем у мотиве тих лажних свједока и да докучим шта тјера те људе да лажно свједоче и невине људе тјерају на робију. Једино што сам могао да докучим је да желе новац. Према хрватском законодавству, уколико пуковник Лукајић буде осуђен, ти лажни свједоци могу да покрену тужбу и траже одштету од Хрватске, јер су “у њено име били заточени у логору и изложени тортури”. Чини ми се да судије у Хрватској нису о томе водиле рачуна када су доносили монтиране пресуде – рекао је Којић.

ХВО на Мањачи

Према тврдњама извора нашег листа из војних безбједносних служби, пресуда Дани Лукајићу је дио широког пројекта са циљем да се логор на Мањачи прикаже као концентрациони логор смрти, упркос томе што су у том логору смртно страдале само двије особе. Он за “Глас Српске” открива нешто јако битно, што баца сасвим другу слику на логор на Мањачи.

- Војна полиција ХВО-а у јулу 1993. године преко територије Републике Српске спроводила је неколико стотина заробљених муслиманских цивила и војника из средње Босне у западну Херцеговину. Приликом транспорта ти заробљеници су једну ноћ провели у логору на Мањачи и никоме није фалила длака с главе, а сутрадан је конвој наставио пут према Грудама. То практично значи да је логор на Мањачи једну ноћ био и логор ХВО-а, што може да потврди тадашњи командир Војне полиције ХВО-а Лука Бабић, који је био задужен за обезбјеђење конвоја - објашњава наш извор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.