Државна банка и потреба и ризик
БАЊАЛУКА - Оснивање банке, која би била у власништву Републике Српске, био би добар потез у данашњим турбулентним финансијским временима и донијело би много користи, поготово у финансирању развојних пројеката, али овом послу неопходно је приступити опрезно, плански и одговорно.
Каже ово за "Глас Српске" предсједник Фискалног савјета Српске, Миленко Крајишник коментаришући најаве премијера Радована Вишковића да би таква банка могла бити ускоро основана, на начин да се интегрише постојећа Банка Српске у којој се води стечајни поступак и Инвестиционо-развојна банка Републике Српске. Она би се, како је речено, звала банка Републике Српске.
- Генерално гледајући подржавам такву идеју, али исто тако сматрам да ту нову банку, ако до тога и дође, треба направити и организовати по свим принципима одговорног банкарског пословања. Колико би она могла утицати на цијели банкарски сектор у Српској, снижавање каматних стопа и лакше, брже и повољније задуживање, тешко је рећи јер прво треба видјети са колико би капитала ова банка била основана, који би јој био кредитни рејтинг. Колико сам схватио њена улога би била развојна и то је добро, јер би она евентуално могла да учествује у финансирању оних пројеката за које не постоји интерес комерцијалних банака - каже Крајишник.
Идеју подржава и професор са Економског факултета у Бањалуци Драган Глигорић, наводећи да не види ништа лоше у приједлогу да се ове двије банке - Банка Српске и ИРБ, споје.
- Уз одговоран менаџмент, који би стао на чело ове нове банке која би била у власништву Српске, претпостављам да би више повољнијих кредита било доступно нашој привреди и грађанима. Наравно, при том би било неопходно водити адекватну и објективно-финансијску селекцију тих кредитних захтјева, односно кредитне способности потенцијалних клијената, како пословање ове нове банке не би било доведено у питање - истакао је Глигорић.
Слично мишљење дијели и економиста и финансијски експерт Александар Љубоја који наводи како је Српска, у неком претходном периоду, пропустила прилику да направи, како је истакао, "успјешну националну банку".
- Због финансијског суверенитета више него пожељно јесте то да имате једну овакву државну банку како би се избјегао утицај вањских фактора, али и стекле адекватне финансијске полуге с којим можете реаговати у датим околностима, поготово кризним, када треба помоћи привреди. Али како је ова идеја у неколико претходних наврата завршила неславно треба бити изузетно опрезан и систематичан - упозорава Љубоја.
Наводи да би прво и основно питање требало да буде - да ли Српска има капацитета од организационих, преко техничких до капиталних да направи једну овакву банку. Тек тада би, како додаје, требало ићи са оснивањем ове банке, која би могла да буде значајна у даљем развоју домаће привреде, односно у финансирању стратешких пројеката, поготово јер би она била у могућности да има ниже каматне стопе од оних које имају комерцијалне банке.
- Могла би чак постојати кредитна линија која би подстицала извозно оријентисана предузећа, али би се преко ове банке могле исплаћивати и пензије. Значи, идеја је добра, али је треба добро разрадити и избјећи ситуацију да она евентуално буде подложна екстерним утицајима. Да ли смо способни за тако нешто то ћемо видјети - каже Љубоја.
Предсједник Владе Српске Радован Вишковић изашао је са овом идејом, односно приједлогом прије пар дана, образлажући како је један од разлога за њено формирање - да се избјегне уцјењивање Српске од стране појединих банака. Како је истакао, постоје банке чији власници наређују да се не послује са институцијама Српске.
- Тога се морамо ријешити. Влада је разматрала ситуацију да на неки начин замолимо надлежни суд да убрза процедуре које се односе на стечај ове банке. Тада бисмо ишли на формирање нове банке, односно интегрисали бисмо Банку Српске и Инвестиционо-развојну банку - рекао је Вишковић.
Он је подсјетио да су у другом ентитету каматне стопе нешто ниже него што су у Републици Српској зато што ФБиХ има Развојну банку. Како је рекао ова банка, пласманом својих средстава утиче на остале банке да се тако понашају и тиме обарају каматне стопе.
- У Српској је то радила ИРБ за вријеме вируса корона, али сада немамо толике капацитете - додао је Вишковић.
Стечај
Република Српска је раније у власништву имала Банку Српске, која је 2017. године отишла у стечај. Она је настала након што је Влада РС 2013. преузела пропалу Балкан инвестмент банку, у власништву литванске УКИО групације и докапитализовала је са 30 милиона марака. Банка је данас у стечају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.