Дражен Вишњић за „Глас“: Застарјели прописи не штите од сајбер пријетњи

У интервјуу за "Глас" директор Агенције за информационо-комуникационе технологије РС Дражен Вишњић каже да то сада није случај и да је овом сегменту сајбер безбједности потребно активно приступити.

- Масовна употреба сајбер технологија од стране микро, малих и средњих предузећа и грађана у Српској захтијева посебан приступ у разматрању сајбер безбједности. Прије 13 година, када је Српска доносила Закон о информационој безбједности, овај сегмент није разматран усљед незнатне штете коју је могла изазвати сајбер пријетња - рекао је Вишњић.

ГЛАС: У протеклом периоду било је више сајбер напада како на републичке институције, тако и на приватне компаније. Које су највеће пријетње по грађане, компаније и институције?

ВИШЊИЋ: У Српској послује 35.000 предузећа која активно и свакодневно користе сајбер технологије за пословање. Агенција је идентификовала девет области примјене технологија од стране малих и средњих предузећа и 17 области од стране физичких лица. Поред директних сајбер пријетњи као што су упади у рачунарски систем и мобилне уређаје, предузећа и грађани су изложени и различитим врстама превара. Модерна таксономија превара препознаје 12 врста онлајн превара међу којима су, између осталог, дроп рачуни и преваре у трансферу средстава, преваре при регистрацији, пореске преваре, затим превара путем пословних и-мејлова, припејд или поклон картицама, у вези са трговином криптовалутама и слично. 

ГЛАС: У Српској је покренута Сајбер академија с циљем обуке тренера и ИТ кадрова који ће бити спремни да спријече сајбер нападе. Колико је пројекат значајан и када креће обука?

ВИШЊИЋ: Нажалост, у досадашњи дводеценијски процес дигитализације друштва у Српској није пројектно била интегрисана сајбер безбједност, тако да је ургентна потреба за обученим кадровима у овој области. Пројектом Сајбер академије предвиђено је унапређење компетенција запослених у  области информационе безбједности кроз стручне обуке, као и тренинг извођача обука. Обука за инструкторе требало би да почне до краја маја. Пројекат је од изузетног значаја за све друштвене секторе у којима је интензиван процес дигитализације, почевши од јавне управе, финансијског сектора, здравственог, енергетског па све до сектора културне баштине. Такође, осим система обуке за студенте електротехничких факултета оба јавна универзитета, ИТ кадрове у јавној управи и корпоративном сектору, Сајбер академија подразумијева и организацију симулационих вјежби које на подручју западног Балкана до сада никада нису вршене.

ГЛАС: Агенција учествује у изради социјалне карте Републике Српске. Када би требало да буде завршена коначна верзија социјалне карте и колико је то сложен посао за Агенцију?

ВИШЊИЋ: Ријеч је о мултидисциплинарном и веома комплексном пројекту, који не подразумијева само израду софтверског рјешења већ и доношење нових закона и подзаконских аката који уређују ову област. Социјална карта није само обједињавање постојећих података већ много више од тога. Ако причамо о социјалној карти као о механизму који ће бити од користи за грађане, могу рећи да ће коначна верзија бити готова за неколико мјесеци.

ГЛАС: С каквим проблемима се суочавате при изради социјалне карте?

ВИШЊИЋ: Много је изазова у самом процесу, али они највећи су углавном правне и техничке природе и односе се на непостојање правног оквира који би обезбиједио директно примјењиве прописе који се односе на дужности грађана и органа управе. То је примарно закон о социјалној карти, затим непостојање централизованих регистара и евиденција у електронском облику од значаја за овај пројекат. Социјална карта је средство за постизање циљева, а закон основ за израду регистра и његово коришћење.

ГЛАС: Да ли је анализа показала колико грађана тренутно прима неки вид новчане помоћи?

ВИШЊИЋ: Дошли смо до укупног броја корисника свих новчаних права, појединачно из области социјалне, борачко-инвалидске заштите и заштите дјеце и породице, а која корисници остварују из буџета Српске, те из општинских и градских каса. Међутим, тек успостављањем социјалне карте моћи ћемо рећи који је то број грађана социјално угрожен. Ако бих сада рекао тај број, онда овај пројекат нема смисла. Погријешио бих, јер међу корисницима, с једне стране, треба и морају да се нађу сви они који су социјално угрожени, а са друге стране, број оних који то нису, а примају сада новчане накнаде од државе на уштрб грађана који због неинформисаности не користе права, морају да буду они који ће утицати на укупан број. Систем ће препознати и идентификовати социјално угрожене и искључиво према њима усмјерити социјалну политику.

ГЛАС: Како да се грађани заштите приликом свакодневног коришћења интернета?

ВИШЊИЋ: Уз пажњу и примјену основних безбједносних мјера грађани могу знатно смањити ризике и заштитити своју приватност на интернету. Важно је користити јаке и јединствене лозинке за све онлајн налоге, те их редовно мијењати. Потребно је и редовно ажурирати софтвер и оперативне системе, бити опрезан приликом дијељења личних информација онлајн, те никада не дијелити своје банковне или личне податке путем сумњивих линкова или електронске поште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.