Драган Кораћ, стручњак за сајбер безбједност: Притиском на ОК можете бити хаковани

Према ријечима доктора Драгана Кораћа, доцента на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци и стручњака за сајбер пријетње и безбједност, овај случај вјероватно најбоље илуструје како се неко иновативно војно рјешење може и злоупотријебити.

- Овај шпијунски софтвер направљен је у Израелу, због безбједности и за борбу против тероризма и организованог криминала. Међутим, он је онда комерцијализован. Они који су били изложени овом шпијунирању нису га били ни свјесни. Рецимо, када користите мобилни телефон или рачунар готово је немогуће открити да ли сте под "присмотром". "Пегаз" је невидљив, што је довело до тога да је велики број новинара, политичара, па чак и, како ствари стоје, сама саудијска краљевска породица била предмет шпијунирања. И не ради се ту само о "Пегазу", већ и другим напредним програмима. Присјетимо се само недавног случаја шпијунирања бивше британске премијерке Лиз Трас. Наводно је и њен телефон био хакован. Ти малициозни кодови се врло лако инсталирају, тако што од стране хакера будете намамљени да нешто кликнете. Када то урадите постајете потенцијална жртва и против тога се врло тешко борити. Мој савјет је само "опрез" - истакао је Кораћ у интервјуу за "Глас Српске", анализирајући актуелне сајбер изазове и пријетње, како у свијету, тако и код нас.          

ГЛАС: Које су према Вашем мишљењу највеће сајбер пријетње и колико смо их ми данас уопште свјесни, али и заштићени од истих?

КОРАЋ: Највеће пријетње јесу сајбер напади, тероризам и криминал. То су три главне ставке. Сајбер напади су најчешћи и њима су изложени како сами грађани, тако и разне институције. Једноставно још увијек не постоје софтверске апликације која немају неки "баг", односно одређену безбједносну рупу коју хакери користе. То је реалност. Навешћу вам само један који се прије пар година десио у Лас Вегасу, у једној од коцкарница. Знате ли како су "нападачи" ушли у њихов систем - преко термометра са УСБ конекцијом, који је мјерио температуру воде у акваријуму. У посљедње вријеме је било и разних сајбер напада и на банкарске системе, односно банкомате. И они су имали УСБ порт, преко којег су хакери инсталирали своје програме. Тога је било чак и на нашим просторима.    

ГЛАС: Како да се бранимо од ових сајбер напада?

КОРАЋ: Још увијек не постоји ниједан начин да се у потпуности заштитите. Интернет има много бенефита, али крије и многе опасности. Постоје одређена техничка рјешења за борбу против сајбер напада, али уколико нисте довољно едуковани, она вам не могу помоћи. Таква рјешења су онда потпуно безвриједна. Рецимо, мене сада неко може назвати, односно послати поруку и рећи да је из банке, те да су им потребни моји неки лични подаци.

То се може урадити и путем електронске поште и та врста напада се зове "фишинг". На тај начин се неко мами да кликне на нешто. Када то урадите, упали сте у замку.

ГЛАС: Значи не би требало отварати сумњиве поруке?

КОРАЋ: То је моја препорука. Такође, по сваку цијену треба чувати личне податке. Стварно нема потребе држати их у мобилном телефону или на друштвеним  мрежама и профилима, јер су они предмет и основ за даљње иницијалне нападе. Да закључим, треба бити опрезан када се на нешто "клика", јер се након тога можете наћи у позицији жртве, поготово када се ради о "важним обавјештењима" која вам искачу када рецимо сурфате по интернету. Постоји читава лепеза тих потенцијалних напада. Не треба бити параноичан, већ само опрезан.

Научни рад

ГЛАС: Недавно сте урадили једно истраживање које је објављено у једном од најпрестижнијих часописа. Можете ли појаснити о чему се ради?

КОРАЋ: Као прво, морам поменути да је у овом раду учествовао и професор с Универзитета у Тексасу, доктор Ким-Куанг Рејмонд Чу, један од најпризнатијих стручњака у овој области. Он је један од најцитиранијих свјетских научника, с бројним додијељеним наградама и признањима од стране угледних свјетских универзитета. И мени је стварно била велика част што је и он узео учешће, баш као и професор Борис Дамјановић, доцент Универзитета "Унион" - Никола Тесла, али и Дејан Симић, редовни професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду. У овом раду сам писао о сајбер нападима, али из угла потенцијалних нападача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.